Наша књижевност

Прича о везировом слону у у 59

У начину на који је нови везир стигао није било ничег нарочитог што би оправдавало та причања. Други су „страшни“ везири улазили у град бучно и свечано, са намером да већ својим уласком утерају људима страх у кости, а он је стигао непримећен, ноћу, и просто једног фебруароског јутра освануо у Травнику. Тако су сви знали да је ту, а нико га још није видео.

А кад је везир примио „прве људе“, и кад су га видели и чули, то је за већину било ново изненађење. Везир је био још млад човек, некако између тридесет пете и четрдесете године, риђ и беле коже, ситне главе на дугачком и мршавом телу. Лице обријано, обло и некако детињско, са једва приметним риђим брчићима и са правилним одблесцима светлости на заобљеним јагодицама, као у порцеланске лутке. А у том лицу беле коже" и светле длаке два смеђа, готво црна и мало неједнака ока. У разговору те очи често прикривају дуге, потпуно светле и помало руменкасте трепавке, што целом лицу даје чудан, укочен и лако насмејан израз, али чим се трепавке подигну, види се јасно по тим мрким очима да је то варка и да на том лицу нема трага од осмејка. Падају у очи бледа, малена уста (уста лутке) која се слабо растварају при говору, и горња усна што се никад не подиже и не миче, али иза ње се по нечем наслућују кварни и крњави зуби.

Кад су се после те прве посете бегови састали да измењају мишљења и утиске, већина је била склона да блаже суди о том несуђеном имаму, потцењујући га и налазећи да су вести о њему биле веће од њега. Већина, али не сви. Било је ту и неколико искуснијих и проницљивијих људи, „добрих познавалаца времена“, који су ћутали и гледали преда се, не усуђујући се ни сами пред собом да изведу пун и коначан суд о везиру, али (са осећањем да је међу њих ушао необичан човек и крвник нарочите и нарочито опаке врсте. |

Почетком фебруара месеца стигао је Џелалудин-паша у Травник, а у другој половини марта извршен је покољ бегова и првака.

Џелалудин је, по царском ферману, позвао све босанске. виђене бегове и све ајане и капетане градова на важан договор у Травник. Требало је да их дође равно четрдесет. Тринаесторица се нису одазвала, једни од њих што су били мудри и наслутили _ Зло, други по традиционалној породичној гордости, која је овога пута вредела колико и мудрост, Од оних двадесет и седам погубљено је седамнаест њих одмах ту у дворишту Конака, а десе-