Наша књижевност

Прича о везировом слону 61

сти, овај Џелалија би морао да држи читава крда најстрашнијег звериња, какво се само на сликама виђа или у причама прича. И зато се Травничани нису много изненадили, чак ни кад су чули да везиру долази слон. -

То је био афрички слон, још недорастао, млад и бујан; биле су му тек две године. Пре слона стигла је у Травник прича о њему. Све се однекуд сазнавало: како је путовао, како је чуван и негован од пратње, и како је дочекиван, превожен и храњен од народа и власти, И већ су га прозвали „фил“л

А фил је путовао споро и тешко, иако је био још младунче, не веће од доброг босанског вола. Та ћудљива слоновека беба стварала је својим пратиоцима стотине тешкоћа. Час фил није хтео да једе и просто би легао на траву, заклопио очи и стао да штуца и подригује тако да би пратња премрла од страха да му штогод не буде и од помисли на везира, а онда би лукаво отворио једно 'око, погледао око себе, дигао се и витлајући кратким репом почео да трчи тако да су га момци једва стизали и обуздавали. Час опет није хтео да иде. Вукли су га, наговарали на свим језицима, тепали му и обазриво га псовали, понеки би га и боцнуо, криомице од других, у мекоту испод репа, али све је било узалуд. Морали су да га напола носе, да прежу волове које су узимали од сељака и да га возе на нарочитим, ниским колима која су звали „техтерван“. Нико његовим ћудима није могао краја ухватити. („КО кад је везирско!) И људи од босанске послуге само су стезали зубе да им не излети реч и да не кажу јавно шта у том тренутку мисле о свима слоновима и везирима овога света и проклињали час кад им је пало У део да прате и воде оно што Босна никад није видела. Уопште, сви су из пратње, од највишег до најнижег, брижни и зловољни; сви они стрепе од помисли шта их чека, ако не изврше тачно задатак; неко задовољство налазе само у забуни и страху који и сами шире свуда где прођу, и неку накнаду у пљачки коју могу слободно да врше у име везировог мезимчета, фила.

Није много другачије било ни са варошима и селима кроз која су пролазили. Кад би се у некој босанској касаби, ко ја лежи поред главног друма, помолила поворка са слоном, деца би са смехом и веселим дозивањем истрчала пред њу. Старији би се

: Фил (турски) — слон.