Наша књижевност

Прича о везировом слону 73

ђује и хвата, измени му с временом облик и значење, прерасте га потпуно и постане сама себи сврхом. Тада предмет постаје споредан, остане само име од њега, а мржња се кридталиште, расте сама из себе, по својим законима и потребама, и постаје моћна, домишљата и заносна, како нека наопака љубав; у свему налази нове хране и подстрека, сама ствара поводе за још већу мржњу. И кога чаршија једном замрзи, дубоко и огорчено, тај мора да падне, пре или после под невидљивим а упорним и подмуклим теретом те мржње, томе нема спаса, осим да он уништи чаршију до темеља и чаршијске људе у демену.

Та њихова мржња је слепа и глуха, само није нема. Не говоре много док су у чаршији, јер Џелалија је Џелалија, али увече, кад се састану по махалама, разреше се језици и заталасају маште. А и време је подесно за то. Јесен одмакла. Ноћи су још лепе, Загасито небо богато ниским звездама које се сваки час круне а светлаци им прелећу свод и сваки од њих, летећи, занише! цело небо, као платно, у очима оних који га посматрају.

По стрмим странама горе ватре. Пеку се последњи бестиљи Крај тих ватара крећу се или седе људи, у послу, у разговору. И свуда има и шале и причања, и воћа и ораха, и кафе и дувана, и свуда готово — ракије. А нема ватре ни састанка код којих не дође говор до везира и његовог фила, иако их нико не помиње по имену.

__— Превршило!

Обично са том освештаном речи почиње већина тих разговора. Није једанпут изговорена ова реч у травничкој чаршији У току година и столећа. Нема нараштаја коме није превршивало: и превршило, и то по неколико пута у животу. Не би се могло поуздано одредити кад заиста нека невоља преврши меру; и кад се та реч с правом изговара. Она је тако нешто као дубок уздах или тих јаук кроз зубе и, у ствари, увек је искрена и истинита за онога који је изговара.

Само се код разних ватара на разне начине говори и претреса иста брига. Углавном, има их три врсте. Прве, код којих седе младићи који разговарају понајвише о девојкама и ашикоВању, играма или механским подвизима. Друге, око којих се окупљају чаршијски људи, али они „тањи“, ситни трговци и

1 Бестиљ — пекмез од шљива.