Наша књижевност

Х

с ~ - ; Књижевност

_ Ту видим искупила се сва тевабија везирова, има их десет- дванаест, сви се осмјехују на мене и сви ми чине темена кб да саму најмању руку кадија. Приђоше двојица и дадоше ми у једну руку оку доброг духана а у другу кесу пуну гурабија и шећерлема, и изведоше ме тако на капију као младу.

__Е, бели, кад сам угледао ћуприју и Лашву, као по 5 пут да сам се родио.

__Тако ти ја изнесох живу главу, а, бели, да би по чаршији и по онима који су били са мном кренули, не би се мој ћепенак отворио, нит мене јутрос сунце гријало.

Само ти, молим те, не казуј ово ником, по живу главу... Знаш како је. 6

=— Ама знам, де, Не бригај. Него шта ти мислиш, хоће ли везир збиља набавити још једног слона»

·__Аљо слеже раменима и шири руке.

— Ах!... Бог једини зна, и чаршија нека брине о том, јер ја, послије овога, не мислим више за овог мог живота да се бавим ни везирима ни слоновима.

— Ух, одхукује комшија и хоће свакако да извуче бар још реч-две, али Аљо: се (само сомешка и неумољиво ћути.

___Кад је тако завршио своју причу и опростио се са својим сабеседником, Аљо је знао да. је то исто као да је пустио телала низ чаршију. И заиста, до мрака није било дућана у ком се није знала прича о Аљиној посети Конаку до у најситније појединости.

Тих јесенских дана много се понављала Аљина прича по дућанима и код ватара. Једни су га грдили као луцкаста и подмукла човека који се наругао целој чаршији, други су му одобравали

и осуђивали оне који су ствар покренули, па напустили човека У последњем тренутку, трећи су увређено путали и тврдили да другачије и не може-бити, кад којекакви терзије и казази воде ствари и спремају жалбе везиру, четврти су одмахивали главом у огорченој недоумици, не знајући шта да мисле о оваквим људима

и о временима као што су ова. Али казазова прича се ширила брз0о и идући од уста до уста већ се помало мењала и по облику и по садржини. . А сам Аљо неће ништа да каже, ни црно ни бело, ни да ни не; па и кад наврати увече код ватре, он се на сва запиткивања (само смешка, глади браду и говори“

= Мене је чаршија добар наук научила, хвала јој, ево овако!

И клања се дубоко, ба руком на прсима.

Зи