Наша књижевност

До Вука и од Вука | | - ; 117

Херцеговину, Црну Гору, активан је чак и код Бугара, у чије језичне проблеме са интересом улази. Његова културна револуција је, према томе, била од несумњиво благотворне практичне утицајности и код других југословенских народа. Она је кренула са мртве тачке народну ствар у њиховим литературама, оживела их и обновила народним мотивима. И више од тога, Караџић успева да између Хрвата и Срба дође до споразума о једном књижевном језику. Он, дакле, и снагом својих препородних идеја и личним утицајем, доиста | југословенски дејствује. Он је већ тада; могло би се рећи, имао извесну југословенску концепцију. — _—

Он њу није јасно издвајао из свесловенств а, које он непрекидно има пред очима. О словенском свету он стално води рачуна, повезује се са њим, сарађује са главним претставницима словенских наука, нарочито филологије. У Русији, којој се обраћа као арбитру, он је признат као равноправан са њеним најбољим словенским стручњацима. Штавише, може се рећи да је Вук Караџић, у тренуцима кад је водио најогорченију борбу у својој средини, код слависта свих словенских народа био гледан као један међу, првим претставницима науке о словенским народима. И кад је наилазио на противуречења, она су долазила од назадних словенских Снага, као што је био случај кад су реакционарни руски славенофили почели да-постављају сумњу у практичну вредност и словенску опортуност његсве културне револуције. Али код свих напред-. них кругова она је била и позната и призната.

Не треба овде говорити о огромној популарности српске народне поезије и српске културне ствари у Европи, која је преко Караџићеве Револуције и стекла сазнања о нашем народу. Оно што је за нас овде важније, и што Караџићеву акцију потврђује као“ значајну културну револуцију, јесте чињеница да су на њу обраћали пажњу и признавали јој напредност и најмеродавнији духовни фактори за просуђивање квалитета великих друштвених покрета. Није доиста случајно што је и сам Енгелс, у својој преписци са Марксом, обраћао пажњу на културио-револуционарни. препород који је извршио Вук Караџић, Културни и књижевни принцити за. које се Караџић залагао од општега су значаја, применљиви гдетом друштвено-културни услови то захтевају. Зар нису то исти прин“ _ципи по којима се решава и питање руског књижевног језика, па према томе и литературе, од Пушкина до Октобарске револуције»

Идеје и принципи којима се руководио Вук Караџић и за које се револуционарно борио, не извиру из неке његове априорне доктрине, из неке књижевно-културне,љеорије, или школе или правца!