Наша књижевност
Хроника
1894, Београд 1894, Издање књижевне задужбине И. М. Коларца, стр. 2126).
Да ли је то била Зајчева композицијаг Милићевић вели: „Г. Деспот је певао онако како се обично пева уз гусле само с дужим таласањем...“ Најзад можда треба забележити да се у делу Ј. П. Готхарда „МојК5Цедег-Ађшт аЏег :п ОезфеггејећЏпстагп уегтећепеп | Мабопа Афел налази композиција „Гусле“ нисмо видели, али по имену судећи може бити да је према Бранковим стиховима. у
ХРОНОЛОГИЈА ВАЖНИЈИХ ДОГАЂАЈА ИЗ ЖИВОТА ВУКА СТ. КАРАЏИЋА
1787
26 октобра на Митровдан родио се у Тршићу у Јадру (округ подрински) Вук Ст. Караџић, као шесто дете од оца Стевана пореклом из Дробњака и мајке Јегде кћери Симе Зрнића пореклом из Никшића, 1792 Вук је код куће „изучио књигу“ и то тако рано да и не памти себе неписмена. Први му је учитељ "био Јевто Савић-Чотрић, трговац његов рођак.
1804 Фебруара устанак на дахије затекао га је у селу Тршићу. Јула кад је Ђорђе Ћурчија дигао Јадар и Рађевину на устанак Вук је био писар у његовој војсци.
1806
Кад је хтео да ступи у гимназију одбили су га јер је већ имао 19 година. коју
|
315
1807
Био је писар код војводе Јакова Ненадовића а доцније кад је „Правитељствујушчи Совјет“ прешао из Смедерева у Београд, Јевто Савић-Чотрић повео га је са собом и Вук постане писар Совјета.
1510
Лето је провео у Будиму у бањи. (С јесени вратио се хром са штулом у Београд и добио место учитеља, али није дуго остао.
1811 У пролеће отишао је са Јевтом Савићем у Крајину и у Кладову је био управник царинарнице а једно време заступао је Јевту Савића „на команди“. Ту је остао до пада Србије септембра 1813.
1813
10. септембра прешао је. код Ритопека (или код Гроцке) у АустриЈУ и упућен је да издржава карантин у Халмалици.
Новембра написао је у Бечу писмо Карађорђу Петровићу „О пропасти Србије“ (писмо је изгубљено). Децембра упознао се у Бечу са Јернејем Копитарем, који је лично дошао да се упозна, пошто је прочитао његово писмо „О пропасти
"Србије“.
1814
Крајем јула штампао је у Бечу“. „Малу простонародну славеносербску песнарицу“.
30. августа штампао је у Бечу „Писменицу сербскога језика“ сај посветом Мелентију Никшићу, архимандриту студеничком.
21%