Наша књижевност

1815

14 јуна штампао је. „Објавленије о Народним песмама сербским“.

15 септембра Јаков Грим је штампао рецензију на Вукову „Песнарицу“ са најлепшом похвалом,

17 септембра штампао је рецензију на књигу „Усамљени јуноша“ од Милована Видаковића у Српским новинама.

14 новембра штампана је у Бечу „Народна србска песнарица“ са посветом Јернеју Копитару.

1816

8 марта написао је Копитар рецензију на „Песнарицу“.

90 марта штампао је у Српским новинама „Објавленије о Сербскоме речнику“.

· 1817

24 јуна штампао је у Бечу рецензију на „ЈЂубомира у Елисиуму“ од М. Видаковића.

4 децембра потписан је у Бечу и потврђен брачни уговор између Вука и Ане Краус. Као сведок од стране Вукове потписан је Копитар.

1818

9 јануара добио је од 'бечког магистрата допуштење а 16 венчао се у католичкој цркви. Сведок му је био Копитар.

Фебруара родио му се у Бечу син Милутин,

10 октобра написао је чланак „О србском књижевном језику и правопису и о србским дијалектима“.

90 октобра штампана је у Бечу „Србска граматика“ (друго издање Писменице уз речник од 1919).

1819 5 фебруара кренуо је из Варшаве преко Вилне и Пскова за Петро-

Књижевност

град и стигао 25 фебруара, Ту се упознао са Аделунгом, Шишковим, Вмјанцовим, Карамзином, 2хуковским, Кепеном, Гецеом, ТургењеВИМ. По

15 априла Вук је с Библиским друштвом потписао уговор да преведе Нови завет уз награду од 5000 рубаља (500 дуката),

98 августа Петроградско друштво љубитеља словенске књижевности изабрало га је за дописног чуана.

95 септембра стигао је у Беч после скоро 10 месеци путовања,

; 1820

99 маја штампао је у Српским новинама „Неколико ријечи о језику у првој књижици Шрокове историје, под псеудонимом Ненад Новковић. 91 јуна Вук је кренуо дилижанцем из Беча за Србију.

15 јула прешао је из Земуча у Београд, 22 пошао је у Крагујевац куд је стигао 23.

93 јула стигао је у Крагујевац.

31 јула Царска руска академија на предлог претседника Шишкова одликовала га је Сребрном акалемском медаљом.

3 новембра Краковско учено. друштво изабрало га је за дописног члана.

1821

14 јануара обратио се кнезу Милешу с молбом да му изда гаизиту,

6 маја Вук се први пуг потппело пуним потписом Вук Стеф. Карацић. 3 новембра штампао је у Безу Народне србске приповијетке (12 приповедака и 166 загомогека),

1822

Половином маја отишао је Вук у Пањево у госте Демелићима.