Наша књижевност

32 Књижевност

Био је сав црн од гара, а из његсвог лица блистале су велике, плаве очи усквирене сгромним беоњачама. Био је млад, готово дете.

Крле је хтео да иду даље, да беже, јер се тек сад уплашио Немаца; могу да их ухвате и стрељају. Али младић није хтео, одупирао се, хтео је да се враји, и говсрио је о друговима који су остали у тенку, треба он њих да спасе. Крле види да је то лудост, па се и сам чуди како су се и они спасли. Чудно му зашто Немци нису пуцали. И сав се избезумио Крле од ужаса који га је тек сад обузео.

— Немци, Немци, нас убију. Морамо да бежимо. Они нас тра"же, ухвате, стрељају, — виче Крле и показује очајним покретима све шта ће Немци да ураде с њима.

Младић га гледа огромним, плавим очима пуним суза и стално понавља:

— Другови, другови, — и ухвати кваку на вратима да изиђе на улицу.

У том тренутку разлеже се тресак, попуцаше сва стакла на прозорима и удари их тежак дах пун прашине и ситног стакла. Кад су поново погледали на празну улицу, тенк се пушио, није више горео, а купола је била разбијена. Експлодирао бензин који је био у два галона на тенку. Крле поново увуче Руса у дућан, скиде му шапку с тлаве и наби на главу свој носачки качкет на коме је била бело емаљирана плочица са црним бројевима; обуче му свој капут преко одела, добро га закопча да се не види униформа. Хтео је да што пре побегну одавде, јер Немци могу сваког часа да их ухвате, ако наиђу. Младић се одупирао, плакао је као дете и стално понављао имена другова.из тенка:

— Мишо, Игоре...

Крле једва успе да га изведе из дућана у двориште, па га онда готово извуче у друго двориште, јер је страховао да Немци нису већ блокирали цео крај, а одатле у треће, четврто. Застајали су безброј пута страхујући да то Немци нису наишли, али никога нису срели. И најзад се нађоше у дворишту где је становао Крле.

3

Цело послеподне и целу ноћ провели су Крле и Вања у сопчету на тавану гледајући мост преко кога су бежали Немци и стубове дима што су искрсавали на разним странама и дизали се у небо. Брзо су се тако добро разумели да се Крле чудио. Знао је да «су Руси браћа, али да ће Руса тако добро да разуме као Вању никад