Наша књижевност

42 Књижевност

Чују се поново кораци низ степенице, више ногу; неко долази све ближе и ближе. Крле да излуди. Спремио се да навали на Немце, да их збуни, па макар погинуо, само Вању да спасе. Али на вратима се појављује прво један црвеноармејац с машинком, после други. Дочекује их прво ћутање, збуњеност, па се онда прсломи радост као експлозија.

= Браћо, товаришчи! Слобода!

Сви плачу и грле црвеноармејце. Вања дотрчао, довукао Крла и прича, гсвори како му је Крле спасао живот, како је то његов отац, прави отац: дао му живот. Љуби Вања Крла и Крле њега, и плачу, а Крле је срећан, пресрећан, и воли Вању као да му је рођени син, а није га ни родио, ни подизао, ни хранио.

А кад су пошли напоље, нашли су на средини степеница Матин леш. Руком је покрио лице на коме се налазила огромна рана; око њега било је много крви. Метак је прошао испод самог десног ока и избио кроз потиљак.

МИЛИВОЈЕ РИСТИЋ