Наша књижевност

бића +

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ГЛУМЕ ДОБРИЦЕ МИЛУТИНОВИЋА

Име Добрице Милутиновића означава једну велику етапу у историји позоришта Србије. Оно је у једном дугом раздобљу имало значење стожераглуме. Ишло се у позориште да се доживљује игра Добрице Милутиновића. Она је имала магичног дејства на публику.

Глума Добрице Милутиновића дочаравала је публици слику витеза, фунака, хероја. Све најлепше и најплеменитије врлине човека имале су пластичног, ефектног, емотивног израза у тој глуми. Добрица је тумачио витешке карактере, оне који се боре и умиру за слободу, за правду, за човека. Његове улоге биле су првенствено из репертоара витешког романтизма, из романтизма борбеног, оног који буди племенитост у човеку, челичи срце, потстиче на храброст, пожртвовање, подвиге. Јунаци који су се борили против насиља, неправде, тираније, налазили су у Добрици веома маркантног, дубоко и богато изражајног тумача.

Сала је дрхтала под магијом речи Добрице Милутиновића. Изванредно“ снажан у драмским емоцијама, изванредно сликовит у речитости, изванредно сугестиван у витешком гесту, он је дубоко утискивао ликове својих јунака у душу гледаоца. Сви витези из нашег домаћег драмског репертоара херојског романтизма деветнаестог века, сви витези из светске драмске борбене романтике, сви они који су поносито и усправно држали главу пред тиранима, сви они који су неустрашиво потезали мач у одбрану народа и човека, они који су се обраћали будућности пламеним речима вере у боље друштво и позивали у борбу против ругоба ропства, живели су У свој својој врелини и лепоти, у свој својој драматичности у патосу и изразу глуме Добрице Милутиновића, Млади људи одлазили су после те глуме из позоришта пуни утисака, емоција, маштајући и сањајући да они буду у животу слични јунацима и херојима које им је Добрица својом богато импресивном глумом приказао. 3

А Добрицу је природа обдарила ванредним уметничким способностима за глуму. Његова појава у витешким улогама 'пленила је маркантном мушкоћу, сугестивном импозантношћу. Његов орган има племенитог метала у себи, а када је био у пуној снази носио је у себи чари особених лепота мелодија. Такав глас могао је понети, могао је заносити, могао је посегнути за душу. А он је то и чинио још и зато што га је носила страсна емоционалност, вихорна у бурама емоција, дубоко импресивна у трагичним акцентима и тоновима. Чаробно је деловала снага његових очију, која је била живи израз унутрашњих пламених душевних сагоревања.