Наша књижевност

55 Књижевност

Игра Добрице Милутиновића захватала је широке скале репертоара. Она је била моћно изразита како у епским, тако и У лирским драмским делима, Она није остала само у делима Шилера, Ростана, Виктора Ига и Ђуре Јакшића. Њен домен је био и Шекспир, и Толстој и Достојевски. Она се, са магичним дејством, изразила и у прози и у стиху. Она је обухватила и Ромеа, и Хамлета, и Антонија, и Отела и Шајлока и Лира. Шекспир је могао бити изражен у великим сценским остварењима на београдској позорници, јер је глума Добрице Милутиновића, богата у разноврсности и изражајности, давала могућности за то. У младости она је деловала пламеним темпераментом, великом полетношћу духа, осећања и маште, у средњем добу зрелином мужевности, широким захватом у људску природу, у познијим годинама понирањем у тежине и дубине трагичности. МИ када је глума Добрице Милутиновића била у патосу херојског романтизма, и када је тумачила људске страсти или људске патње, увек оно што је било велико и лепо у њој, то је био лик човека, лик човека племенитог, оног који одбацује ругобу, зло, нискост, себичност из живота и тежи бољем, вишем. узвишенијем. То племенито људско, велико у саосећајности и пожртвовању нашли смо у његовом Феђи Протасову, у чијем тумачењу потресно је дао

-трагику болног, топлог, осећајног доживљавања прегажености људског живота. Ту оплемењеност глуме постигао је јаким емотивним екцентима које _је стављао на љубав према човеку, на цену његових врлина, на вредност и угвишеност његове борбе за идеале као што су борба за слободу народа. за слободу и права човека, за права човека на живот и на срећу. Глума Добрице Милутиновића имала је срца, жар, врелину. Његова реч није имала само спољни сјај племенитог метала. Она је имала крви, имала је великог, _јарког, стваралачког даха живота.

Отсјај те чаробне глуме живи још у души старијих генерација. Пле_јада веома обдарених глумаца у којој 1е светлео пун сугестивне лепоте дар · Добрице Милутиновића изумрла је. Добрица је доживео редак дан у глумачком позиву да прослави ледесетогодишњицу игре на позорници. Он се појавио као слављеник у улози Митка у „Коштани“. То је улога у којој долази до изражаја оно што је најплеменитије и најмоћније у великоме таленту Добрице Милутиновића, а то је осећајност, љубав према човеку, љубав према младости, љубав према животу. Митке је лирски песник живота, онај који прославља живот као дар природе. Он интензивно свим својим чулима, целим и пуним срцем упија дах живота. Он осећа, маштом дочарава ненизживљене - лепоте живота. У њему се буни човек на ропство које убија, унакавује чари тих лепота. Особеност интензивне Миткове поезије, снага његове стихиски необуздане личности, осећања која су кључала у младости у његовој приРоди, над којима он у познијим годинама сетно тугује, леже у таленту Добрице Милутиновића.

Позоришна уметност се развија, доноси нове изразе, поставља нове захтеве глуми. Стил глуме се мења. Стихијност, елементарност глуме уступили су место продубљавању у раду, студији. За педесет година глумачког живота на позорници Добрица Милутиновић је могао учествовати или бити коисутан у променама стила, израза и глуме, Стил његове глуме је несумњиво везан за прошлост од које развој позоришне уметности даље унапред одмиче. Но и поред тога он је персонификација глуме код нас, њен највиши _комет. И данас кад он изиђе, порушена здравља, на позорницу, он, како се

ши