Наша књижевност

РАИ дам јр и а о о мм

аи ву У евр Е = + У УУ 7

94 Књижевност

Омладина којој се обраћао пре неколико десетлећа, сада изграђује нову Југославију, изграђује пруге, друмове и мостове, творнице и задружне домове. Њој 1946 г. посвећује „Коледницу омладинских бригада“.

Његов стих изражава узбуђење и гнев народа пред лицем неправди које поново хоће да нанесу нашој земљи туђи империалисти, настојећи да омете наше потпуно уједињење и наш живот у слободи.

Поклич песника на борбу који је избацио у почетку народноослободилачког рата, сада прелази у захтев да песник буде трибун који подиже масе и усмерава их у борбу за свргавање империјализма:

„Ргеда тпожсе <[ор;, о1а5 јтт дај, шђел огтопт 5[оНзосотау! 7бог, (о одрозјапзбуо узећ Џидзгеу,

по Ктрепје гагхбиткатћ Сизтеу гахасај у газе,

рохеп у прог,

у рочједпј; бој ха ођ1а5!“

(Стани пред масе, дај им глас, усклади огромни стотисућглави хор, то посланство свих народа и врење распаљених осећаја разбичај у страст, терај на устанак, у последњу борбу за власт).

Жупанчић је постигао велики циљ: ослобођење словеначког човека, његово демократско уједињење са осталим југословенским народима, коме је посветио своју прву објављену песму и које је сав живот сматрао историском неопходношћу за словеначки народ.

Приличан је пут који је песник превалио заједно са својим народом: нашао га је бедног и беспомоћног, сада га гледа као хероја својих раних снова. Године 1910 Жупанчић је рекао: „Певам оно што осећам, и јер сам изашао из народа, осећам с њиме и за њега. Народ је стварно највиша инстанција за процену умјетничке вредности песме, али не народ од данас него народ будућности...“

Песник није требао дуго да чека. Захваљујући великом културном посланству Комунистичке партије у словеначком народу и захваљујући доприносу који је сам дао великом препороду, он је сам доживео време када су словеначки људи, радници, сељаци, студенти, ишли у борбу и умирали са његовим стиховима на уснама. Доживео је време великог преображаја словеначког народа из на-