Наша књижевност

Баш де >

МЕ ера А

Поводом седамдесетогодишњице Отона Жупанчића 93

свет, као пророк, који „син род ргзб дође шер, рогоа! дап т иго јп пр“ (осећа под прстима било доба, погађа дан и сат и тренутак), иступа Лењин. Лењин и Стаљин — „зкох пјипо згсе ргамеса је ТеКја, 1п Џидзка уоца, уза угоса, «п рекја, Ког ресе атееса Циђехеп пп згд“ (кроз њихово срце правда је текла и људска воља, сва врела, и пекла је као што пече цветућа љубав и срџба). Да би открио будућност своје словеначке и југословенске отаџбине песник више не треба да продире само у време које носи у себи остварење реалних тенденција развитка. Ове су тенденције на шестом делу земаљске кугле већ сада остварене. Совјетска земља, остварење људских снова, распростире се пред њим као отворена књига о социјалистичкој будућности сваког народа који тежи слободном животу. Тај мотив код Жупанчића најснажније је изражен у песми „Тамо ћемо наћи пут“... У тој песми песник конкретизује Прешернов „вјерују“, његову веру у ослобођење словеначког народа и у васкрснуће словенства, која је изражена у познатим стиховима увода ка „Крштењу код Савице“. Пред песником отвара се будућност његове отаџбине која после победе над насиљем и необузданом охолошћу „благословљена у слободи ради, снива и пева“ Јемство за остварење тог песниковог привида јесте Москва, „мајка новог покољења“, симбол нових односа међу људима и народима, остварење свега онога о чему су сањали највећи духови човечанства, и за што се боре милиони.

У својим послератним делима Жупанчић гордо изражава свест југословенских народа да су својом борбом стекли почасно место у колу народа: „Словеначко и југословенско име, — сви то знамо —- раније доста непознато, великим народима туђе име, изненада је добило садржину и цену, искру и сјај. Угњетени, експлоатисани народи изненада су осетили у нама своје браниоце и савезнике“.

Велики уметник прати сваки догађај у животу ослобођеног народа. Код њега више нема бојазни за судбину народа, он верује у његове руководиоце, он верује да пут на који су извели свој народ води све вишим облицима људске заједнице. „Јасна је твоја мисао, раван је твој пут“, овим речима песник поткрепљује свој народ и његов стваралачки рад.

Његов стих опева новог југословенског човека, прекаљеног у ослободилачкој борби. „Слобода буди у душама све снаге, у слободи је наш човек открио у себи способности које раније није ни наслућивао ...“

ПР ама.

ТИК

по "Е