Наша књижевност

=

ПЛАТИ ПА НОСИ

одломак романа

За град Њујорк знају вероватно сви цивилизовани људи, а за њега су чули чак и неки нецивилизовани. Да не би увредили наше свакако цивилизоване читаоце, то о овом граду нећемо ништа рећи, већ ћемо само потсетити да се на улазу у његово пристанишште, уз саму морску обалу, гордо уздиже горостасни Споменик Слободи, који се види још далеко са пучине, који можда види чак и преко пучине, у Европу — а деценијама је већ леђима окренут Њујорку и читавој Америци. ИМ за овај џиновски кип знају цивилизовани, али када за њега чују или га чак виде нецивилизовани диве му се више од цивилизованих. Цивилизовани зна да је Споменик Слободи највећи кип свих времена, али исто тако зна да

"иза овог дивовског споменика постоји и стварна слобода — али на-

лик на патуљка насилно закржљалог. Нецивилизованог, међутим запањи огромни споменик, згране га могућност да се кроз кип Слободе може степеницама испентрати чак до у њену празну лобању — и толико га ово чудо технике занесе да сасвим заборави на оног живог али тужног биџу — стварну америчку слободу. Са вртоглаве висине Споменика Слободи и не може да се види биџа праве слободе. Чак и најсавршенији далекозори мало би нам помогли...

Елем, у граду Њујорку живео је један џентлмен по имену Џон-Артур-Лионел В. Бредли. Овај џентлмен че био прилично угледан пословни човек. Имао је осредњу фабрику конзервираног меса која је пословала сасвим пристојно, што значи уносно по свог соп“ ственика —- но ни поред најбоље воље не можемо Џона Бредли назвати краљем конзервираног меса. Трговати са месом је већ освештана традиција у породици Бредли, која се поноси да спада у праве правцате Јенки-породице. Још отац нашег јунака — јер Џон Бредли ће бити главни јунак ове наше поучне сотије — покојни Вилием Бредли, успео је да докаже помоћу некаквих веома старих хартија, да је један његов чукундеда, по имену Патрик

2