Наша књижевност
пе =
Плати па носи 97
Државе ступе у рат! — што су образовани амерички пукови и послати на бојиште. Без људског меса — знао је сасвим тачно покојни Вилием Бредли — нема озбиљног посла ни у којој бранши,
па ни у бранши конзервираног меса.
Уосталом, трговање људским месом није била никаква новина у породици Бредли. Отац покојног сенатора Вилиема Бредли, такође покојни Џон-Вилием Бредли, трговао је, додуше, само говедима, али његов отац, разуме се опет покојни Вилием Артур Бредли, пре него што се одао куповању и продавању стада оваца и крда говеда, у својој младости за коју веле да је била необично бурна, баратао је штошта око Њрнаца — док је његов отац, наравно већ давно на оном свету Лионел-Џон Бредли, читав свој дуги и плодни живот посветио трговини робљем. Живот Лионел-Џона Бредли био би свакако још дужи и још плоднији, да га неки темпераментни мелез није једне ноћи, и то једне месечасте лујзијанске ноћи, једноставно преклао, опљачкао његове златнике и негде у Средњој Америци почео самостално да купује и продаје своју црну полубраћу, па и своју сабраћу мелезе. То је све што се поуздано зна о породици Бредли. Не желимо ништа да нагађамо, а још мање да наседамо недовољно провереним подацима — јер би у том случају свакако стигли не само до „Мајског цвета“ већ и до Нојеве лађе. За нашу причу је значајно да смо на основу изнетих чињеница у стању да закључимо, да је породица Бредли, откако се за њу зна, трговала месом — свеједно да ли људским, говеђим или овчјим. Ту традицију наставио је и наш јунак Џон Бредли, и ми му не смемо уписати у кривицу, па чак ни тумачити његовом пословном неспособношћу што су моћнији од њега монополисали за себе људско месо а он се бавио само производњом конзервираног меса домаћих животиња. Ми на тако нешто и не помишљамо, јер знамо да је наше модерно доба најпре зато модерно што је на свим подручјима друштвеног живота, од привреде до религије, спроведена најстрожија подела рада. Подела рада, међутим, није завела никакву хијерархију међу разним врстама послова. Сваки посао допушта испољавање генијалности — треба само бити лично генијалан. Фабрикант чачкалица може да покаже више пословне генијалности од фабриканта авиона. Чак и радник, ако је само генијалан, може да постане трули газда — Карнеџи и Форд су то најбоље доказали. Негенијални банкар лако постаје банкрот — и у Њујорку их има доста који су у овом часу чистачи ципела или шофери. Таквих чак
.
2%
/“