Наша књижевност
82 5 Књижевност
жигосаних слугу, поробљавала не само тело него и душу вековног чувара словеначке националности, словеначког сељака. Подизао је 8 дух омладине која је у годинама пре првог светског рата тежила револуционарном, демократском уједињењу са осталим југословенским народима, видећи у њему јемство за опстанак словеначког народа. Певао је у годинама патњи и искушења империјалистичког рата 1914—1918, у коме је словеначки човек крварио и умирао за интересе туђих господара. Његова је песма одјекнула у данима очекивања, привидног васкрснућа и разочарења 1917—1920. Као пренеражен он је у годинама између Рапала и априлског слома старе Југославије скоро заћутао како би у годинама величанствене ослободилачке борбе југословенских народа сву своју снагу песника посветио циљевима народа који се борио. Жупанчићеви стихови пратили су словеначке партизане када су 1941 одлазили У брда. Кроз све године неравних борби Жупанчићеви стихови подизали су дух словеначког народа, учвршћивали његову веру у непобедивост уједињених југословенских народа, у великог совјетског брата. Жупанчићеви стихови године 1945 поздрављали су победоносне Титове армије. Жупанчићеви стихови певају о изградњи ослобођене отаџбине.
Жупанчићева песма јесте песма словеначке земље, њеног понижења, њене борбе и њеног васкрснућа у слободној југословенској републици.
1
Круг четворице словеначких песника, из кога је изишао Отон Жупанчић, отворио је нову страницу у историји словеначке литературе. То је био отпор против помирења са тадашњом срамном словеначком стварношћу, против помирења које се. у оно време увлачило у словеначку литературу било у облику приземног натурализма или у облику препевања шупљих либералних програма или у облику идеализације провинцијалне заосталости или пак у облику светожалног јадиковања над неизбежном судбином. То је била тежња уздићи се изнад свог времена, са висине обухватити шире хоризонте и у њиховој даљини назрети будућност земље и народа. То је било битно за песнички круг који је у литерарној историји добио назив „словеначка модерна“. То је било битно за читаво прво доба Жупанчићевог стваралаштва.
Формалисти који гледају пре свега на спољашње и случајно, а не на унутрашње и битно воле да подвлаче везу између Жупанчи-