Наша књижевност
Кроз Ничију земљу Е :
— Немој мислити да ово говорим из кукавичлука! Али видиш ли, шта учини само једна бјежанија! Поремети све, па и теби се слабо навраћасмо! Како ли је онда њима увијек у покрету у нападу у отступању, па опет у нападу. А видиш ли ти ову глад! Не памтим у вијеку гладније прољеће! Ко ће издржати до првог снопа» А кад народ нема, откуд ће имати партизаниг
Вида се осмјехнула. Радован је видио, како су испод истањене коже бљеснули бијели зуби. Учинило му се да сви осмјеси гладних имају много заједничког са осмјесима сушичавих људи, само што: се код свих гладних кад их гледаш, чини да су им зуби порасли чекајући да загризу залогај.
—__ Ти као да си заборавио да наши имају оружје. А знаш ли да је народно жито у непријатељским магазинима2 Гдје су партизани, гдје су наши, вјеруј, тамо је овога прољећа лакша исхрана!
Радовану су сјевнуле очи:
— Право велиш. Видим, почео сам старити! Некад ме опколи мрак, па ми се чини, ниоткуд излаза. Мислио сам и о теби. Оставили те да радиш међу женама, међу народом, а како ћеш гладна. И ко ће те гладан слушати, ко ће гладан учитиг
— Не брини! Зимус се учило и према приликама доста научило. Сад је био овај белај, а и пољски радови су почели, па се застало. Али на разговоре долазе, питају за савјете, па и то је напредак!
—_ Како си поватала ове ђаволе2 — показао је Радован на перје креја.
— Спустим се предвече код торова и на ђубрету разапнем замке са кукурузним зрнима које си ми донио. Хватају се К'О помамне. Само чујеш ђе крече!
— И кувала си и' на самој води!
— Посолим их и скувам. Одличне су! ~
— Вечерас ћу ти донијети мало гра'а и паприке толико да запржиш чорбу! =
Отирући руке о комад подеране крпе Вида је питала:
— Сутра се значи враћате кућама»
— Ја, сутра се враћамо!
Радован мало пошути, па се осмјехну:
— Од рођења не памтим да се промјенило оволико владавина, к'о за ово кратко вријеме. Иза капитулације ми кућа припада Језависној Рвацкој, па Недићевој Србији, па партизанско-четничкој
гериторији. Заспиш на њемачко-четничкој територији, а. пробудиш
о