Наша књижевност
БИ А у.
ја Ри ИЦ
КУ
се у Ничијој земљи, па омркнеш на питај бога чијој. А сад се враћам кући у Црну Гору! Баш сам се синоћ смиј'о. Припадосмо Црној Гори, а власти ће бити четници и Талијани. Види се, да ми је суђено, да немам мира ни у кући. Мако сам у пензији, мијењам територије, к'о да возим возове. А сутра ћемо можда... Вида му није дала да доврши мисао. — Сутра ћемо, — говорила је полагано — припадати сами
· себи. То ће бити наше сутра!
Радован је разумио и задовољно потврдио климањем главе.
Вида је сјела до њега на камен.
— Реци ми, да ли си говорио са Десимиром Ракићем>
— Јесам! А знаш шта ми је одговориог
— Штаг
— Знам ја, вели, чије је то масло! Не вјерујем да су ти то партизани пришапнули, јер и' у овом крају нема. Што се кога тиче, што сјечем шуму! Ничије власништво не дирам! Склапам уговоре са приватницима. Плаћам им свако дрво. А Кајоново је припало држави. Он је к'о Јевреј ваљда негдје и погин'о. Нећу ваљда питати њега! То мени, вели, завиђају Потурка, ја т' Рађеновић, што сам и' стиго у пословима. Ја Нијемцима морам испоручити што смо уговорили, и ако ми се допа'не и опет ћу правит' уговоре к'о и они. Ни они мене нијесу упитали, па што би' и ја њи' пиг'о!
— Вјеруј, не смједо: му рећи оно што сам наумио. Узалудно би' га увјеравао. Осладила се њему пара и рад са Нијемцима. Већ неколико дана тражио је нове раднике, и сад опет сјече у Локвама и Дубници.
— Долазе ли му Нијемци кући2
— Долазе и кући и на станицу и у Виторовића. Јучер је, веле, доћер'"о доста кукуруза и раднике ће житом плаћати.
— Хвата људе на жито, к'о паук муве на плетену замку. Баш је љешинар!
— Знаш шта још, веле2
Вида је подигла главу слушајући га.
— Веле, да су и Милисав и Десимир добили жито за сјемена. Даваће сјеме за месо. Кило меса, кило сјемена!
— Ма немој ми рећи!
— Јест, среће ми! И вјеруј, мијењаће сељак, јер нема куд. 'Оста земља незасијана, а и онако смо већ закаснили. Биће будала, који ће вјеровати да су и Милисав и Десимир доброчинитељи, јер нађоше сјеме, кад дође до подгрлац! — говорио је Радован устајући.
ко