Наша књижевност

др -“ - РЕ РН Е у ~ Ра же

Слике из Бразилије_ 221

се богаташи и богаташице боговски проводе; па накит, накит, накит! О баровима већ нећу ни да говорим. Дође наш емигрант, па те са тријумфом пита:

— Има ли, каже, ово код вас»

— Нема, — одговарам ја. — А шта си ти од тога купио»

— Мени је, каже, доста и што могу да гледам.

И тако скромни су. Неки чак раде. Аугуста Стојадиновић се, јадна, мучи шпекулишући на берзи. Трговци опет забаве ради говоре о кризи. Извесне фабрике редуцирају, одн. отпуштају раднике, тако: дође наредба из дирекције фабрике да се имају да отпусте толико и толико процената, па — ништа. Отпусте се. Не чује се о побунама. Биће да се нерадо пише о њима. Јер се то не би слагало са рајем. Али да је рај — рај је. То сте ваљда из свега овога већ и сами видели. Толико је то рај, да сам се једнога дана спаковао и вратио се. Неки људи, знате, нису ни рођени за рај.

ЖАК КОНФИНО