Наша књижевност

За АВИ и а

ПР ве

пао. одана

234 Књижевност

друго име (прва је у циклусу названа „Разговор са земљом“ да последња, тј. пова са једном новом строфом — „Реч"'!). И та песма садржи, на пример, и овакве мутне стихове:

„Очи широко, ко дете, отвори = , И копај благо стазом преброђеном.“

Очигледно је да је писац стих „и копај благо стазом преброђеном“ замутио само зато да би касније могао да каже „У топлој причи са земљом рођеном..."

То су грубе омашке.

Песма „Пркос градитеља" одаје у многоме несамосталност — њени недостаци су друкчијег карактера — у великој мери, поред несамосталности, говори о тражењу извесних ефеката који оптерећују поезију:

„Док на ветру радост са лица лепрша Срце, агитатор, крвотоком збори

Еј да су ти ноћи, недра и од крша Свитнуће у теби светли семафори!"

Или: „Ни роптај из груди да се складних оте, НИНА снаге струје надахнућа (, стреси с мишица сву чар од лепоте За још већи замах, за лепша прегнућа!"

Песма „Писмо мајкама“, са мотивом поробљене Кине, Кине глади (зашто не и борбене Кине), завршава се, на пример, сасвим прозним реченицама: „А наша! С прољећем сваким

ко цвијеће, ко радост, ко сунце расте јер ова згмља ова је њина,

а Кина не још кинеских дечака."

Песму „Видећеш земљу расцветану“ карактерише олак, површан, фразеолошки, неубедљиво изражен оптимизам, оптимизам који се разгорева дубоко у човеку нове Југославије на путу социјализма, а нарочито у нашој омладини, и који баш зато не може и не треба да се изрази књишки, првим стихом који нам падне на ум:

„Отвори књигу — пуне стране, Збијене речи — речи живе,

С тридесет слова оку сване,

Па хајд на трактор — ори њиве!"

Постати писмен — не значи постати способан тракторист. Постати писмен —_ велики је мотив и иначе, и требало га је дубље, свестраније изр:зити и обрадити у песми „Видећеш земљу расцветану“. Мотив трактора очигледно је ушао у строфу из формалних разлога. Четврти стих наве-