Наша књижевност

ДЕ не а ЕР ем а а с

два лава

4

Смрт мајора Баука 277

лемљења. У сусрет узбуђеном дјечаку долазиле су, глатке и свијетле, ране јабуке петроваче, ријетке у читавом томе крају.

Тихо је крцнуо плот подно шљивика боцнувши Раду у само срце. Доспио је само толико да види Глишана како прелази ограду са очима упереним у јабуку, и већ се створио на дну јаруге, у глибовитом јарку, срозавши се као ослијепљен низа стрмен пуну љескових шиба.

— Аа, тако ли се краду туђе јабуке! — злурадо је крештао

· старчев глас. — Сад ћу ти ја показати јабуке и молитву.

Кашљући и без престанка псујући, старац је стао да гађа дјечака каменицама и црвљивим јабукама, тражећи их по ниској трави. Иако је био сав ерав и неспретан, ипак је био „погодне“ руке, па је Милош морао да се пење све више уз јабуку да би се заклонио. Одозго, с највиших грана које су се савијале и пуцале, он је повикао свог друга:

— Раде, ооо Раде, удри га камењем, док ја сиђем! Раде, ходи ми помози!

Шћућурен под лијеском, уз хладан блатњак попрскан масножутим цвјетовима љутића, Раде је уплашено ћутао препуштајући друга његовој судбини. Страховао је да га не ода и прокаже тај дјечаков дозив који с висине пада у јаругу и ширећи се по њој испуњава је до посљедњег сјеновитог скровишта.

— Радее, ооо Радее!

Викнувши посљедњи пут, дјечак је ослушнуо на врху јабуке, али није било ни одзива ни очекиваних каменица. Мали је плануо и заборављајући на опасност, почео је журно да се спушта с дрвета суздржавајући иза стегнутих зуба увредљиву и љутиту грдњу:

— Издајица!

Трупнуо је с посљедње гране пред самог распуханог старчића, гурнуо га у груди и стуштио се преко пољанка према лиснатом рубу јаруге. Иза њега је крештао изненађени и уплашени црквењак:

— Лопове, лопове, ајдуче, уватићу ја тебе!

Двојица другова састала су се тек сјутрадан, код потока. Раде је крио очи и збуњено чепркао у обали тражећи глисте за удицу, док је Милош, озбиљан и ћутљив, држао штап над округлим виром и мирно одбијао Радине улагивачке понуде трудећи се да га ште мање примјећује у својој близини.

То хладно и ћутљиво дружење наставило се и даље, кроз читаво њихово дјетињство. Малом Бауку никад није падало на ум да потражи свог невјерног садруга из похода на јабуке, али је зате

а за

књед о