Наша књижевност

280 Књижевност

Кад је трећа, а одмах за њом и четврта мина, треснула посред осамљене колибе и све се тамо дигло и завило у голем облак дима и прашине, Раде је гласно и злурадо избацио:

— Ето ти, Бауче, то је за твоју тврду главу!

у Кроз дим који се слијегао пробио се узак и весео језик пламена. Неки од нападача подвриснуо је иза јеле:

— Ихај, гори! | Ипак је подуго требало док су се четници усудили да се преко ; чистине приближе рушевинама колибе које је већ увелико захва3 5 тио пламен. Пузали су и примицали се спремни на свако изненађење. Умјесто очекиваних шест, у рушевинама је нађено свега пет | лешева. Недостајао је један из Баукове дружине. : - __Браћу Јелачиће одмах су препознали, они су и мртви личили | један на другога; познали су ковача и сувоњавог Каракола, али 58 пети, опрљен ватром и страшно унакажена лица, само у кошуљи и ; сукненим чакширама, могао је бити и Баук и студент Ћук, јер су

обојица били једнаки растом и црномањасти.

Први се поколебао онај бјелобрки момак дугајлија из Тривунове чете. Он је упорно тврдио да је посљедњи пут, у сукобу код. Горњег Дерала, видио Баука у официрској униформи.

— Увијек ти видиш нешто на своју руку, — отресао се нањ командир Тривун, ипак се не усуђујући да потврди да је момак слагао.

— Баук је ово, Баук, знам ја њега! — као да и сам себе увјерава тврдио је војвода Раде, а окупљени четници само су у не> доумици ћутали, јер је тешко било повјеровати, да је овај убијени човјек, тако обичан и сиротињски обучен, главом страшни „мајор“.

Истог дана изложили су их насред села, на шљунковитој заравни поред обрушене камените чесме. Поређани један уз другога, као да су се и мртви постројили за посљедњу параду пред очима читавог села, они су лежали, осамљени и страшни, на голој пољаници, окружени неземаљском тишином у којој се само чуло споро и уплашено жуборење из ниске луле на чесми. Чинило се, као да се у томе нејаком и неуједначеном шапорењу, вода отима да нешто у проговори људским гласом о тој замуклој групи. | Баукова мајка већ је одавна била умрла у четничком затвору, остајући тврдоглаво, до краја, уз свога „Мићу“, па су до гињеника довели Бауковог старог стрица, да пред људима потврди да је ово заиста „мајор“.

као 5 · та

но о Ме пута фр

АЈ

пан ПЖ у тее