Наша књижевност

: < | | | | |

ПР а а уру

ва а Ра,

Ри 7 МУ МИ

СЕЋАЊА

Знам да су ми у родном крају,

пред кућом,

белином облака исцветале трешње ранке

и знам да су грлице“

до сунца песмом испуниле дане;

сећам се да сам некад стада гонио кроз уранке и свирале правио од младе врбове гране.

Знам за сребрни девојачки смех, знам за прво, меко шаптање (кад смо се под дуњама крили

од усијане стреле месечева лука); знам да смо на жетви заједно били

.

_и да је први сноп подигла њена рука.

Знам да је под ниским месечевим мостом Морава текла — река наша родна,

знам да нас је Србија зорама засипала

и класјем китила Поморавља плодна.

Знам за бременити чокот на брду

и сећам се сваког расцветаног багрема у селу, знам да је место мене гране миловала

и с лишћа стресала сребрну росу белу.

Знам да су на њену младост круне мирисале док је под трешњама чекала састанке нове, знам да је у ћилим пролећне зоре

уткала све моје снове.