Наша књижевност

295

Персијски хртови

— Пезевенци турски! — подвикнуо је и запретио доле, негде према Поречу. 5

Ћир-Теофило се следи и само протепа:

— Де, де, каз'о сам, нисам ти око ископ'о!

Али Туфегџију као да косну ћир-Теофилова реч; или су се

чаршилије чувале или их је он штедео, тек више се није чуло да | је на кога ударио... 5 5

Ш. 5

; Ран 1

Полако су се јављали све јаснији знаци рата. Кад прође зима, # коју је ћир-Теофило прокуњао као у неком бунилу, — градић на % =>

води, старо и запуштено утврђење ниже вароши, у коме је диздар с оних неколико људи поваздан од досаде ловио рибу, напуни се одједном војском. Дођоше некуд од Видина на четокаицима. Муселим, који се и иначе слабо чуо, сад сасвим замуче. Сву власт узеше дошљаци — Таир-ага и његова војска.

— Арслан,) — рекоше домаћи Турци кад ага заведе запт.

— Ала, није човек, — шаптала је раја по вароши. |

Говорило се само о њему, Таир-аги: како се носи, какво му је оружје, о његовим женама (имао је две жене: једну стару и једну скоро дете), али су се највише помињали његови хртови, два вижљаста и пљосната персијска хрта дугих вратова и извијених леђа, којима нико никад ништа слично није видео. Један се звао Шаин, а други Авган. Домаћи Турци су потајице пљували од муке и чуда.

— Зар псето да се зове Шаин2 — рекао је Абдул-оџа од Бејазџамије старом муселиму и диздару кад су били на кави у Османовој берберници. Али се није усудио да доврши мисао...

Док је Таир-ага у тврђави и по вароши заводио запт, његови војници почеше помало да крстаре по оближњим селима и да на ситно пљачкају сељаке. Тек падну двојица-тројица на кајгану или 3 захтевају да им се на брзину испече пиле.

Једнога петка Туфегџија са дружином лежао је у присоју Поповог Котла с кога можеш оком држати земљу на три часа хода наоколо. На једној страни Дунав, на другој Читак са благим падинама на којима су виногради, а на трећој страни, мало подаље, = ти

уздиже се Попов Котао од кога већ почиње права планина. У том У | троуглу сместило се неколико села, варошица и градић. А дан леп, = пролеће већ ославило увелико, па сва долина одјекује од чактара ј

ЈИ рне и а

Бара авина 4 зе

ПН не ак“

с даоће ке Ми А;

На 4 дана

у

: ( пи бе ин

7:

Пи

5 М 4 ; # "ЗА: | ос | у Ј НИ РА и љ