Наша књижевност

ЗИМИ А

Персијски хртови 297

Сазваше прваке. Дође прота, ћир-Теофило, Конда, Аџи Коста, Павле Безбрк, Илија Ћугум ... само не дође Мана Јерменин; још га држао страх од Туфегџије. Догнаше и угледније кметове са села. Турци и чорбаџије седоше сваки на своју страну, а сељаци су стојали мало унезверени, с фесовима у рукама, трудећи се да разберу шта им господари разговарају. Није то било лако, јер-је Таир-ага био однекуд чак са Дели-Ормана, прави Турчин, — диздар Дебралија, а чорбаџије Грци, Цинцари, Тоске, Јермени, Гагаузи...

И диже се потера од Турака и раје. Одвоји и Таир-ага десетак својих људи, па оставише заменика, и сам крете у потеру. Повео је и она своја два хрта што газе као јелени и увијају се као змије, а сребрни им колути око врата. Буље сељаци у њих и крсте се од чуда; никад нису видели такве звери.

Туфегџији и његовом друштву ни трага.

— Биће он веће стиго на Мораву, — вели кмет Живајица, наметак и говорпија који увек воли да се гура међу прваке.

— Прешго је он на немачку страну; сад Немац сваког прима одавде, — додаје Илија Ћугум.

— Мањ ако није на Читаку, у Теовиловом винограду, — каже Павле Безбрк, увек оран за шалу, а погледа испод ока ћирТеофила. Ћир-Теофило јордамио је на коњу, са својом немачком пушком, немарно, као да је кренуо у лов, а око њега је каскало неколико калфи и измећара. Био је срдит и нервозан од тог нереда и галаме. ЈЉутио се на Туфегџију, на Таир-агу, на муселима, диздара, проту, — на све, и био бесан што, ето, мора и он, ћир-Теофило, да се помеша са свом том фукаром и да гони хајдуке. Али морао је, због чаршије; та ту је био чак и прота, чије су црвене чарапе сваки час промицале испред његових очију.

Што се даље одмицало, потера се све више разливала у омање групице. Постепено се угасише алакање и жагор. Ћир-Теофило се замисли и попусти узде коњу, али га мало после трже глас његовог калфе, Спајића, који шибну коња и викну:

— Е, нећеш, вала на Читак!

Ћир-Теофило зажали што није сам. Коњ би га, већ навикнут, однео у виноград, у ону тишину, у ред, у чистоћу, и он би сад дремао на пригревици, испијао меку ракију и одмарао очи на води и на ширини банатској.

Неко му дарну скут.

— Газда, зове те прота.

6

пак па

дина о ола заања а а Ри ЗОРА ВУ

Ми ах

,

са а а о она ак о ај