Наша књижевност

298

Широко осмејкујући се, прота је већ седео иза једног жбуна и спремао се да „жвакне“, како је волео да каже. Он намигну ћирТеофилу: — Да се приватимо, а Туфегџију можемо тражити и други пут!

Ћир-Теофилу поласка протина пажња. „Тај увек зна шта треба чинити“, помислио је и наклопио се на масног смуђа, прженог на фином зејтину. Био је ускршњи пост.

Преко залогаја почеше разговор. Прота рече да је Туфегџија сад јамачно у Банату. Сваки час прелази. Набавио цев са двоструким ђозлуцима:) па сад с Котла може да види Таир-агу и диздара шта ручају.

Ударише у ракију. Сличну оној што је ћир-Теофило пијуцкао на Читлуку. Мутно, с тајанственим алузијама, прота је објашњавао ћир-Теофилу „положенија“ царстава и како мора бити рата. Тек што није; најдаље идућега пролећа. Ћир-Теофилу је све било јасно, ма да се прота изражавао високо, црковним речима; једино га је бунило што је Катарину Фтору сваки час називао „наша пресветљејша царица“. Ћир-Теофило се у себи сажаљиво смешио, али није хтео из учтивости да му се противи. Зар ћесар и царица могу да се упореде с нашим падишом! Само нека Бог поживи нашег цара! Да долгољетствује! Чок јаша!

Седели су они тако и пијуцкали све док сунце не поче да се клони смирају. Потерници се почеше враћати. Као обично, од потере не би ништа. Разилазили су се без наредбе. Свак се журио да га мрак не ухвати далеко од куће. Хајдука, додуше, нигде није било, али је већина осећала њихово присуство у близини и у себи молила бога да се с њима не сретне. Свима би лакше, кад се осетише ближе вароши. Али кад се, дотле разбијени и разливени, потерници у варошком пољу опет слише уједно, пуче глас да је нестало Таир-агиних хртова. Е

У први мах ага побесне. Урликао је, шкрипао зубима, насртао на ону двојицу што су били са хртовима, тражио Цигане да их бесе, али после клону и обузе га очајање.

У гомили наста препричавање. Ћир-Теофила однекуд поче занимати овај догађај и, мимо обичај, начуљи уши. Које слушајући, које домишљајући се, он разабра отприлике ово.

Кад су били близу Попова Котла, на коме се Туфегџија често бавио, хртови одједном бесно појурише испред хајкача, а људи

7) наочари,