Наша књижевност
, 1
Ра ин
Хроника Е та Е С ; 305
време један позоришни комад може да има за једну годину тридесет сценских приказа на разним позорницама, а комад остаје исти, његова се уметвичка вредност не мења, док се мењају сценска остварења која заслужују од критике да буду значајније обележена.
Претставници критике изнели су објективне разлоге зашто данас нема критике. Они који пишу критике сувише су заузети разним другим пословима и не стижу да прате нова сценска остварења. Али налазе да су се више одужили позоришту него литератури пратећи раније све позоришне појаве, и смстрају да су доста допринели позоришту и уметничкој висини на којој се сада налази. Што се тиче осталих замерки, које су стављене позоришној критици, нетачне су. Анализа драме је условљена баш сценским приказом,
_ јер из те анализе проистиче критика режије и глумачких остварења. Анализе
нису само литерарне анализе, већ пут за схватање сценског приказа, па су неопходно потребне. Анализа свих компонената једног приказа захтевала би не критику него студију и читаву књигу, а то је немогуће и ничему не би служило, јер би се све претворило у стручну схематичност која не би била критика него научна анализа свих компонената у једној драми, а то није задатак позоришне критике него науке која би имала за предмет позориште и његове објекте.
Једна замерка је тачна: мало се или недовољно пише о глумачким креацијама. То су често осећали позоришни критичари, али ограниченост простора у ковинама и часописима није им дозвољавала да напишу већи есеј или два чланка од којих би се један бавио позоришним делом, а други сценским приказом. Ипак било је и таквих покушаја, иако су ретки. За овим је истгкнуто да је у дискусији напуштено оно што треба да буде предмет позоришне критике, па се прешло на предмет позоришне стручности, а то је други проблем. Критика је својим радом допринела доста сцени, иако је нема данас у довољној мери, али зато не треба мешати оно што је чисто позоришни рад, који је неопходан, са уметничким остварењем сценског прикеза. Чисто стручне позоришне проблеме не треба мешати са позоришном критиком која треба да помогне решавању проблема, али уметничких проблема, Намеће се потреба за покретање једног позоришног листа који би обухватио сву позоришну проблематику која се поставила у дискусији, али она није проблем само позоришне критике.
То је низ проблема постављен са једне и друге стране, можда има још неких које нисмо поменули, али кад се све то посматра као целина има се утисак да су позоришни стручњаци сувише атомизирали предмет позоришне критике тражећи да се она бави свим елементима сценског приказа; позоришни критичари су на ствар гледали сувише синтетично и сматрали да критика треба да буде оно што је била досада, јер; је допринела подизању наше сцене.
У целој дискусији било је много проблема, па су додирнути и они које бисмо хтели нарочито да подвучемо, али дискусија се није задржала на њима, јер се појавило много нових проблема, иако су они на којима ћемо се задржати, изгледа нам, од суштинског значаја и можда би захтевали извесну измену критике и њено проширење. То је питање глумачких остварења у једном сценском приказу, а исто тако и режије.
Приказ на позоришној сцени сав је од гласа, покрета, — има нечега пролазног, ничим се не везује, и сав је у тренутку доживљаја н везан је за 4
7
ПАЛИ опис наиме а Пе даље
При со уши ар офа ај