Наша књижевност

Хрсника Е 307

стракција и дати конкретније и садржајније оцене и приказе глуме у сваком сценском приказу, тако да глумачко остварење не остане ефемерност, и кад се улога одвоји од глумца или нестане с њим да остане нешто конкретно забележено о његовом остварењу. Потребни су елементи на основу којих Бе моћи дз се уобличи лик сценске креације једног великог ствараоца на позоришној сцени, а не кад нестане тога лика да заједно с њим нестане све. Ми смо имали добрих сценских приказа, али немамо података у позоришној критици о глумцима који су дали значајне ликове. Да ли је могуће данас написати есеје који би дали стваралачке ликове многих значајних ствараоца на сцени на основу онога што је забележила позоришна критикаг Ако тврдимо да је немогуће, не грешимо много. Било је покушаја да се прикажу ликови позоришних стваралаца код нас, али уколико је било, мало је и врло сскудно, јер се глумцима у критици мало посвећивало, И глумачка креација, која је сама по себи пролазна, готово је увек од критике овлашно додирнута и велика остварења остала су необележена.

Позоришна критика мора да се измени, прошири и да посвети исто онолико пажње сценском приказу колико посвећује позоришном делу, а не кипут и више, кад извесни тумачи улога остваре такав приказ на сцени да сваки њихов лик претставља креацију која има исту вредност као и дело које тумачи, а понекад и већу вредност. Критика не сме да зависи од прослора и да зато не говори о ономе што заслужује да се прикаже и на чему мера да се задржи, а то су глумачка оживљавања људских ликова, Једна успела позоришна претстава заслужује есеј о режији и о појединим глумачким остварењима, а некипут и једна улога треба да буде предмет исцрпне критичке анализе, То се досада није радило у нашој позоришној критици, а потребно је, јер би се тако сачували од заборава многи ликови наших великих позоришних уметника и остао траг по коме ћемо знати како су глумили и у чему је била величина њиховог тумачења. На то имају право и наши псзоришни уметници и позоришна култура и наша култура уопште.

М. Р.

4“