Наша књижевност

342 Књижевност

у мокром и додераном дугом капуту, поклопљен црним шеширом испод чијег се широког опуштеног обода видио само доњи дио лица зарастог у ријетку жућкасту браду. С дрвцетом које јој је догорјевало у руци она се искучи неколико корака натраг, запали лампу објешену о ексер изнад шпорета и рукова се с Грујом.

— Како је Вукан>

— О-о-о, мој Грујо, наш Вукан већ сам отвара вратнице кад ја долазим кући, а здрав је к'о дрен. Погледај како слатко спава.

Буцмаст шестогодишњи малишан, у прљавој кошуљици раздрљеној на грудима, личио је са својом дугом плавом косом на здраву уједралу дјевојчицу. Отац полако приђе кревету, помилова дијете по челу и пољуби га у образ опрезно и нечујно као икону. Мали се промешкољи и окрену на другу страну.

— Што га не ошишаш»

— Бјежи од маказа к'о ђаво од крста. Чим и' спази у мојој руци, врисне и подвуче се под кревет, па никуд ни да макне.

— А шта му је оно црно око уста2

— По цијели дан једе јабуке. Воли воће к'о и ти, а и нарави је твоје, послушан и миран к'о буба.

Покретом преморена човјека Грујо баци шешир на кревет г загледа се у Јулку. Био је без кошуље, у смеђим и згужваним платненим панталонама, мршав и страшан као смрт.

— Млого си прото Грујо. Пола те нема.

Ћутећи, он се окрену, сједе на клупу и подними лице рукамг одбоченим о кољена. Распирујући у шпорету остатке ватре Јулка је испод обрва погледала и рачунала му године: сад је у двадесет седмој, а изгледа као да је превалио чегрдесету. Коса му није посиједила, али се прелила неком сивом болесном бојом без сјаја, а прсти се издужили и отанчали као да се никад није бавио тежачким пословима.

Затворивши враташца на шпорету жена нешто заусти, али напољу, као доље код бунара, љуљну гром и у соби се затресоше прозорска окна. Лампа жмирну.

— Јеси ли гладан>

У тави на шпорету поче да се у масти пржи и цврчи ситно исјецкан црни лук. На то дођоше размућена јаја и Грују заголица мирис његовог најомиљенијег јела. Жена спусти таву на низак округао сточић испред мужа, принесе комад погаче и политру ракије. Примајући препуну чашу он узалуд покуша да умири уздрхталу руку. ракија га пљусну по прстима и он је на душак попи.