Наша књижевност

350 ; Р Ри Књижевност

сматра како Вукан, с још двојицом малишана из комшилука, ратује с црном мршавом крмачом по дворишту. Дјеца су наоружана „пушкама“ од зове, а на Вукановој шајкачи, натученој до ушију, црвени се петокрака звијезда. Да би што боље пратио кретање свог ратоборног синчића Грујо је кривио главу тако да са оба ока гледа кроз пукотину у двориште, а подбрадак му је играо и грчио се као пред плач. 5

Предвече, док је Грујо плео сепет, успентра се за Јулком на таван и кум Петар. Застаде мало на вратима и посрља преко сијенг за Јулком која га је водила право према Грујином лежају. Свјетлост их је обасјавала с леђа и лица су им била у сјенци, па Грујо принесе руку челу да би могао да види кога му то жена доводи на таван. У другој руци сијао му је нож којим је пресјецао пруће.

— Здраво, куме Грујо! Здраво, кумашине мој!

Сепет, упола исплетен, Грујо одгурну устрану, одбочи се рукама о лежај и, онако висок, усправи се пред женом и Петром.

— Ево ти кума Петра — рече Јулка — он је претсједник нацег одбора, а и сам је био у Њемачкој, па нека ти све каже. Ја одо да вам испечем каву.

Обојица, као по команди, спустише се на сијено.

— Јулка ми вели — поче Петар — да су ти у Њемачкој напунили главу свакаквим лагаријама. Куме брате, ја сам био у Њемачкој к'о и ти, опколили село, па нас стрпали у вагоне к'о крмке. А сад, ево...

Дугу причу о свом доласку у земљу Петар приведе крају:

— А они у милицији само записаше у своје књиге: „Петар Бабић вратио се“, па ће ти мени: „Кући, Петре!“ Ја изиђо' на пути запјева', ама нијесам пјев'о, већ сам к'о во рик'о, све до куће.

На десном кољену својих платнених панталона Грујо загреба ноктом по сувом скореном блату. Скиде га и отпири у сијено.

— А сад си претсједник...

— Мјесног одбора, изабр'о ме народ. То је власт, наша се ријеч штује. Сто пута смо ми у одбору говорили: „Јадни Грујо, баш му тамо није мјесто. А и због Јуле ми је драго што си дош'о, не знаш ти колико се она гризла и колико је...

Петар ућута, јер Јулка им, у ибрику без поклопца, донесе каву на таван. |

Трећег дана по Грујином повратку срете Јулку у сокаку, око подне, Коста Балабан, краката људина бабураста носа и просједих