Наша књижевност
еп РБ а 75
Повратак 349
— Што могу. Зар нијеси синоћ, у соби ниже кревета, видио онај дењак стари' врећа2 Све ја оно морам да искрпим за ову нову нашу шеницу, па сам и' донијела кући да и ноћу радим. Сад ћеш ти видјети како то иде. –
Жена зграби шерпу с пасуљем и под ногама јој још једном зашкрипаше таванске поднице.
Врати се с врећама и зналачки, као да се годинама бавила крпљачким пословима, поче да закрпама затвара једну по једну рупу на дотрајалим задружним џаковима. Да би боље видјела, лицем се била окренула отвореним таванским вратима, а Грујо је иза ње, преко ниских скучених жениних рамена, посматрао како ради игла
у њеној руци, како се скраћује конац и вреће се смјењују на њеним кољенима.
— Да ти помогнем»
Хитрим покретом, као да је све унапријед спремила и срачунала, жена извади из своје блузе велику иглу с већ увученим концем и пружи је Груји. Повијен над врећом, он се трсио да му посао буде ваљано обављен, али на свакој закрпи видјело се да ју је мушка рука пришивала. Ипак, Јулка није хтјела да му се мијеша у госао, нити да човјека потцјењује због ружног изгледа његових закрпа. Прстима, које је влажила о усне, правила му је онај почетни чвор на концу и увјерљиво га соколила:
— Видиш како ти и то умијеш. Право је мени говорила твоја покојна мати: „За све ти је он, Јуло, створен. Ове ми је наћве он направио, оно је вратило његова рукотворина, а куће зида к'о прави зидар...“ Сад ми правимо школу, млого ћеш ти нама ваљати. Загориће ми ручак.
Тако је, наизмјенице, крпила с Грујом вреће на тавану и силазила у кућу да надгледа. јело. Густа ограда и крошњате шљиве одјевене зеленилом дијелиле су шталу од сокака и жена се није плашила да ће је неко с пута опазити кад се спушта или пење уз љествице. Јели су заједно, на тавану, кусајући из једне здјеле пасуљ који је мирисао на запршку с бијелим луком. Послије ручка Јулка донесе на таван свежањ љескова прућа и Груји рече да јој оплете сепет за шљиве.
— Ја ћу сад у задругу, а ти ради. Пази да цигаретом не запалиш сијено. По њеном изласку Грујо се диже с постеље, приђе даскама ко-
јима је штала с бочне стране закована и кроз пукотину поче да по3 љ 1
Зал ли
+ Писао они
5 Кер
и
мн
4
пре њи у