Наша књижевност

и Е МА и

356 г МА КИЖевНОСг

како ја то радим око стоке, злу не требало, неће Жалин моћи све да стигне...

Кад Жалин оде да спава, поноћ је била давно превалила. Тек ретко чуо се још понеки закаснели петао и шум ветра који је ударао у прозоре и једномерно их потресао. Ноћ је одмицала тихим нечујним ходом. Њима се није спавало. Легоше у заједничку постељу, али је свако мислио једну мисао: да ли ћеин идуће ноћи бити под истим кровом» Лутрија покуша да још нешто поразговара са женом, али му речи више нису ишле лако. Окрете се на леђа и остаде тако до зоре гледајући у помрчину таванице. У зору сан га савлада, и он заспа, не рекавши више ни речи, не мењајући положај. Лутријиница, која се већ поодавно мучила да задржи сузе, које су јој опет навирале, и да одагна црне мисли, које су је салетеле, чим осети да муж дубоко дише, да га је ухватио сан, извуче се нечујно из постеље, трудећи се да га не пробуди, обуче, и оде у претсобље, да настави крпљење рубља, које је почела још данас чим је чула да се говори о новом интернирању.

2

До подне били су покупили пола вароши. На Лутрију дође ред негде око ручка. Он покуша да се склони, као раније кад год би почели да хватају људе по улици, али овога пута ишло је све по списку и није се никако могло изврдати. Узеше га из радње пре него је стигао да се ма с ким опрости. Кад су дошли да га воде, у радњи се затекао Жалин. Таман је био почео да му објашњава како да крије намирнице и на који начин да их купује од сељака, а они бануше: оба „референта“ — с корбачима, жандарми с пушкама и нека друга два човека у грађанским оделима, које нико вије познавао. Пред радњом била је читава гомила других ухапшеника. Окружени жандаркима под оружјем, поређани у два реда, људи су стојали замишљени и јадни, гледали у земљу или тражили очима своје, који су се "окупљали ло угловима, плакали, махали последњи пут руком, или покушавали да им додају ствари. Кад су њега повели, појави се Лутријиница. Била је бледа и сломљена, али сусревши поглед с мужом, који је погледа некако строго, успе да се уздржи, да не врисне од муке. Све јој се около вртело, окретало, губило свој прави изглед, тако да она скоро и не осети кад поворка крену и муж се изгуби. Дође себи тек кад је Жалич узе за руку и уведе у радњу да се смири и прибере од узбуђења.