Наша књижевност

ЈА

МА ИРА ИУ и Љу а ман

УМА А Го

ОЈ

у

нове совјетске стварности, с новим људима, приближено данашњим гледаоцима, Чеховљево дело не звучи више као елегија о минулим временима, него као песма 0 страсним жудњама и великој чежњи лепих и обдарених руских људи с краја прошлога столећа, као песма о њиховим чежњама за светлим и прекрасним животом, чежњама које су се данас у совјетској земљи испуниле, Чеховљево дело у наше дане одјекује са позорнице МХАТ-а као „хиМна стваралачком преображају живота“.

Данас је у Совјетском Савезу, а и за нас овде, у нашој земљи, коју

изграђују, у ведром и полетном раду, надахнути, обични људи, данас је.

основна тема „Ујка Вање“ — „тема о „малом човеку“, чији је живот принесен на жртву туђој и незаслуженој срећи, лажноме циљу, лажном идолу, —- тема лепоте која узалуд пропада, коју упропашћава зла рушилачка сила, сила што уништава све оно што је дивно на земљи. Туга над рушењем, над пропашћу лепоте, сан о њеној победи у будућности __ такав Ја лаит-мотив овог комада“.

Ступица — који је свакако и раније, а и сада гледао Чехова у интерпретацији МХАТ-а — није хтео тим путем да приђе „Ујка Вањи“. Он му је приступио на свој начин, својим сопственим путем.

Са Чехова — који је, поводом свог последњег комада „Вишњев сад“, поносито истицао да је написао позоришно дело у коме „нема ниједног пуцња“, — са нежне атмосфере којом је обавијена притајена драмска радња

сваког Чеховљевског комада, Бојан Ступица одлучно је скинуо сурдину и приказао „Ујка Вању“ у јаким тоновима и бојама, у снажним сукобема, у силно подвученим и изразитим контрастима, у ефектним драмским сценама које каткад загрева, узбудљивом игром, до уметничког усијања. Форсирана радња надвладала је тако све лирске преливе текста и подтекста, а светле жудње и озарена маштања Чеховљевих кротких и радпих људи о срећним, радосним данима —- који долазе и који су заиста и дошли — нису могле да избију у први план и да евоцирају благе и поетске чеховљевске штимунге. Појачана драмска радња стално је односила апсолутну превагу над њима.

Више но у комадима других писаца, код Чехова. под-текст даје основну линију лицима. У под-тексту јаче него у тексту открива се прави карактер Чеховљевих „малих људи“, њихова нарав, њихова целовита личност, њихова прошлост, Тек под-текст даје боју и прави смисао њиховим речима. Запостављањем под-текста губе се многе значајне компоненте карактера, а личности осиромашују, постају једноставне. М зато нека лица у „Ујка Воњи“ на сцени Југословенског драмског позоришта — које није дало пун значај под-тексту — деловала су на махове драмски снажно, али одвећ упрошћено.

Страхмња Петровић (ујка Вања) обрадио је своју ролу с разумевањем, са интелигенцијом. Али добри, племенити ујка Вања био је у његовој интерпретацији од самог почетка некако сувише жучљив.

Ујка Вања сазнао је изненада да; је најлепше године живота упроопастио радећи за свога идола“ — професора Серебрјакова, неталентованог човека, лажног научника, који је двадесет пет пуних година држао предавања о уметности и науци, а ни о науци, ни о уметности није имао ни појма. То сазнање да је професор Серебрјаков, коме је он, ујка Вања, посве-

| Књижевнсст