Наша књижевност

ЈРМ РВИ ДИ И ор

|

Б | ЈЕ |

Р. :

442 Књижевност

строго хладно испитивање задобија његову љубав и поштовање, али онда не више за тренутак. Зрео човек је задовољан осећањем и не стара се да други запазе то осећање: њему је стало до њега самог, и пре ће се постарати да га сакрије неголи да га испољи. Младић воли све чиме се може одушевити, и одушевљење му притискује и мори срце, ако га не саопшти другима. Наш век изложен је многим нападима, и то веома оправданим. Доиста, ово је век неке неодлучности, разједињености, индивидуалности, век личних страсти и личних интереса (чак и духовних), прелазни век, век чија је једна нога већ прекорачила праг непознате будућности, док му је друга остала у преживелој прошлосги, век који се осврће час назад, час напред, незнајући куда да крене. Све је то истина; али је у исто време истина и то да је овај век толико искусан, толико уман, да толико много памти и зна, — и да се не може одлучити да игра улогу средњовековног паладина, да живи од маште и да ломи копља за непознату лепоту или, као Дон Кихот, само зато да се увери у неупоредиву лепоту неке ружне Дулчинеје, јер пред собом нема лепоте која стварно постоји.

Да, неповратно су прошла блажена времена оне фантастичне епохе човечанства кад су му осећање и фантазија давали одговоре на сва питања и кад је апстрактна идеалност била блаженство његова живота. Свет је постао зрео човек: њему није потребан шарени калеидоскоп уобразиље, већ микроскоп и телескоп разума, који га зближује с оним што је удаљено, који му чини видљивим оно што је невидљиво. Стварност — то је парола и последња рез савременога света! Стварност у чињеницама, у знању, у убеђењима осећања, у зекључцима ума — у свему и свуда стварност, то је прва и последња реч нашега века. Он зна да је боље оставити на карти Африке празно место неголи натерати Нигар да извире из сблака или из дуге. И колико одважних путника жртвује свој живол географској чињеници, да би само доказали да она доиста постоји! Открити пешчану пустињу која стварно постоји за наш је век важнији проналазак неголи веровати да постоји Елдорадо, који нису виделе очи ниједног смртника. Он зна да је у пешчаној прустињи која стварно постоји видљива свемоћ творца и величина природе, неголи у свим елдорадима, који постоје само у доконој уобразиљи сањалица. Нашем веку нису потребни лакрдијашки прапорци, пријатне заблуде, дечје звечке, забавне и утешне лажи. Кад би се лаж појавила пред њим у облику младе и лепе жене и кал Би га с осмехом мамила у свој раскошан загрљај, а истина у облику