Наша књижевност

дофелистећи

Југославија каква јесте 453

односи и на његову поему „Слово о 28 гвардејаца“. У тим поемама умјетнички су назначени или остварени жељезни ликови Кирова пи његових војника, ликови ратника и радника Лењиновог града, бранилаца Москве, бранилаца совјетске земље. Те поеме, нарочито прва, кмају под стегом спољне суздржаности толико снаге, смјелости, једноставности, мушке трагике, романтичног тврдог патоса, крепког реализма, колико је било живота, снаге, јунаштва, патње и упорности у „жељезним ноћима Лењинграда“. Те поеме, нарочито прва, јасно говоре да за Тихонова Мајаковски није узалуд живио, није узалуд копао до најдубљих артерских људских дубина, обогаћујући поезију непознатим открићима, крчећи јој пут у будућност. У тим гоемама, нарочито у првој, стих је збијен и кратак као војнички рапорт, ритам снажан,отсјечан и дјелотворно једнолик као корак војника у ноћном маршу —- и то војника који одлазе у јуриш, интонација је оригинална, садржајна, изражајна до тог степена да сваки стих, она у сваком стиху, садржи атмосферу, трагику и убојитост читаве поеме. Зар слиједећа два стиха не сажимају у себи у осјећајном, у интонациском, у ритмичком смислу, сву „душу“ поеме о Кирову, сву поему у скраћеном виду, њен извор и увор, — и зар-се кроз читаву поему не гранају и не разливају, — као атмосфера, као

кнтонација, као призвук, као примисао, као храна, — слиједећа два стиха:

„В железнетх ночах Ленинграда По городу Киров идет“ 23)

Наравно, у Тихоновљевој поезији из Великог отаџбинског рата, можда више него у осталој његовој поезији, има и недостатака недорађености, нелогичности, шаблона, публицистичких условности, суве патетике и компликованости. Но то је у овом случају сасвим разумљиво: та поезија стварана је у невјероватно тешким условима, она је грабила сасвим „пријесну чињеницу“, била је намијењена фронту, дневном дјеловању, и слана је на фронт без много формалности, без много обазирања и вајкања, што се најбрже могло. Уосталом, то њој није сметало да врши, управо то је био услов под којим је могла вршити своју хитну и племениту дужност пред народом и будућношћу. Свега тога свјестан је и сам пјесник:

„И слабостБб мбего стиха Не передаст того, что бвгло.

у гвозденим ноћима Лењинграда по граду Киров иде.

.