Наша књижевност

ПРИ Н

430 Књижевност

чврсту идејну и научну подлогу. Његови судови о руској књижевности прве половине Х1Х века и о старијој руској књижевности претслављају основу за даље проучавање културног стваралаштва руског народа у овој области.

Али В. Г. Бјелински није књижевни критичар у обичном смислу речи. Он је пре свега борац.Борбеност је основна карактеристика његова личности. Он је један од оних људи који су за своја убеђења били спремни на највеће жртве. Због његовог ватреног темперамента бескомпромисности и оштрине пријатељи су га прозвали „махнити Висарион“. Књижевну критику Бјелински ставља у службу прогресивних идеја, у службу народа. У својим критичким радовима он расправља о свим актуелним питањима која је живот руског народа стављао на дневни ред. Основна питања живота Русије у доба Бјелинскога била су питања феудалног поретка и самодржавља. Бјелински своју делатност упућује у првом реду у правцу решавања тих питања. Тако књижевни и критички рад његов постаје оружје револуционарне борбе против кметства и апсолутистичке монархије. У доба самодржавља књижевност је била од огромног значаја, поред осталог, и као трибина са које се могла водити револуционарна пропаганда. Бјелински, дакле, није само књижевни критичар, него пре свега политички публицист, борац и револуционар. Разуме се, нако је књижевност тад била најпогодније средство политичке и идејне борбе, прогресивни књижевници наилазиил су на огромне тешкоће у свом раду. Бјелински се жали што му није дата могућност да у пуној мери развије особине политичког публициста и борца. „Кад бисте ви знали, — рекао је Бјелински једном свом пријатељу, — како је то мучење понављати старе истине, говорити једно и исто... не смети излазити из одређених оквира — стално уметност и уметност. Та какав сам ја књижевни критичар! Ја сам рођен као панфлетист!“ У улози књижевног критичара Бјелински је постао народни трибун, борац за ослобођење испод јарма цара и спахија, заступник интереса широких слојева радног народа. Он је био учитељ и узор свима поштеним и напредним људима до којих је долазила његова ватрена и борбена реч. Савременици причају са каквим су нестрпљењем читаоци, нарочито омладина, очекивали часописе у којима су се појављивали чланци Бјелинског. Један од претставника реакционарне, тзв. словенофилске струје у руском јавном животу онога времена, дакле, идејни противник Бјелинског, И. С. Аксаков, каже за великог руског критичара: „Ако вам је потребан поштен човек,