Наша књижевност

ма

“ =

В. Г. Б;елински | 431

кадар да саосећа са бољкама и несрећом угњетених ... који би пошао у борбу, — тражите такве у провинцији међу следбеницима Бјелинског“. Реакција је добро схватила основни смисао публицистичке делатности Бјелинског, смисао његових књижевних критика. Она је тачне оцењивала дејство револуционарне пропаганде Бјелинског, коју је он вршио путем новинарских и публицистичких чланака. Један писац из редова те реакције, кнез П. А. Вјаземски, дао је одличну карактеристику става реакције према делатности „махнитог Висаркона“: „Бјелински није ништа друго до књижевни бунтовник, ксји се је, немајући могућности да се буни на улици, бунио у часопнсима“. 1

а Тај свој бунтовни карактер В. Г. Бјелински показао је врло рано. Рођен 1811 године у породици разночинца (разночинцима су сеу Русији називали интелектуалци неплемићи — из редова ситне буржоазије, чиновништва или сељаштва). Бјелински је, после школовања у једној провинциској гимназији, у Пензи, дошао 1829 у Москву ради студирања. Он је ступио на Московски универзитет са најлепшим надама и жељама, пун жудње за науком. Доба у које је Бјелински отпочео студирање и књижевну делатност претставља један од најмрачнијих периода руске историје. То је доба диктатуре Николаја 1, који је, после сављађивања декабристичког устанка 1825 године, био ставио себи у задатак да угуши не само сваки покушај револуционарног покрета, него и сваки, и најмањи, знак опозиције према режиму. Режим Николаја [ прогонио је најбоље руске људе, од којих су врло многи завршили свој живот у сибирском прогонству или на робији.

Међутим, самодржавље није могло никаквим административним или војничким мерама сузбити, зауставити историски процес, ослободилачки покрет. Московски универзитет био је један од центара тога покрета. За политичко васпитање студентске омладине имали су велики значај студентски кружоци, у којима се расправљало о питањима друштвеног и политичког живота. Једном од тих кружока припадао је В. Г. Бјелински, и на његовим седницама он је прочитао своју драму „Димитрије Калињин“. Ово почетничко књижевно дело претставља огорчен протест против друштвеног поретка Русије онога доба — против кметства. У својој драми Бјелински црта стање у коме се налази руски сељак — кмет: „Господар може ради“ забаве или из расејаности да одере кожу своме робу, може да га прода као стоку, да га промени за пса, за коња, за краву, да га за цео живот одвоји од оца, од мајке, од сестре, од браће, од свега

1•