Наша књижевност

У 3

=

ЈИ КИ

пару Ри

; | |

МУ АЕ

о ДИМ ју У о А

тор И ИЕ у а о је уМАРУМА +

498

Књижевност

И хтјели смо да пјесме наше буду валови плодоносчих вихора уочи посљедњег боја, стоглави одзир из строја, буревјесни ждралови, шуме бунтовних застава без границе и броја.

О, како смо хтјели пјесме, да буду крила на уздиге спремна, на смјелије летове.

Пламене ријечи борца од Амура до Нила, путоказ смионих: смјер за нове свјетове.

Пјесма пета

Не исплатих дуга срцу ни мом крају, врсима у сунцу, човјеку НИ ПТИЦИ.

Не изрекох, невјешт, ријечи па да трају, шкрта је палета у мом стиху-слици.

У мом стиху блиједом што се шкрто руни не пламте поанте у вруцима крви,

не класа се човјек у чежњи, у буни, нег и зрнце живо неснагом се мрви.

Не исплатих дуга копачу у лозју, рибару за веслом, пијуну у пампи, пјешаку што свлада сваку стазу козју. Обронцима Хвара. Свјећару на рампи.

Свјетлоноши борцу ни сијачу свијести, шкољу ни Хрватској онда поробљеној, јасном путоказу ни стиснутој пести, нити земљи мојој јавно оробљеној.

Не искупих залог у сумрак пред битком дан чежњом морнара на дохвату луке,

на удар не креснух строфом једром, бритком што може да крене народе и пуке.

Ал сам реко јасно ријечи што сам знао, откривајућ ново вјерно и без страха

и зато сам можда у ком стиху дао макар скромну искру неспутана даха.