Наша књижевност

НА КАТУНУ

(Из „Лирских маргиналија“)

Сутон је дошао, одједном пао, _ сакрио неба платно; и долину пусту.

и шуму, шуму јелову, густу, непроходну смрчу. На рубу њеном мало је застао

| ко да би | | у — неповратно — Рао : Е да поздрав пошље дану,

у његовој смрти,

грчу.

ју: И пут, уз стрмен,

( ј каменит, сив, 7 |. постб је невидљив,

| без знака.

Бе > Свака се клада

о ЧИНИ ДИВ

па и сваки камен

| сред мрака.

Пут наш окомит

постб је мрк, ј | ко угаљ црн и таван, И“ ко после кише 53 | за велике буне. и ~

пау