Наша књижевност

Прича о кмету Симану ; , 581

став, какав Симан није код нашег човека никад видео: испрси се, испрси се у целој дужини, униформа се на њему затегну и испуни, бркови му одскочише на крезубим устима, очи се раширише и исколачише, боре се на надутом лицу изгладише. Преобрази се човек ту на месту и из тог новог лика изговори гласно и одсечно свега четири речи, али као свештену формулу на туђем језику:

— У име закона, напријед!

И Симан крену без поговора.

(Сад другачије корачају, везани законом.

Ствара се између њих дотле неслућена зависност. Као да је сваки од њих нагло одбацио невину и безбрижну маску свагдашњице и показао неко ново лице, тако ново да се у првим тренуцима ни један ни други не могу право да освесте ни добро да снађу у новим улогама. Васо није онај Васо „Полиција“ што пролази улицама као део градског инвентара, него други, непознати човек који је постао строг и опасан, крут и неумољив механизам, чији сваки покрет има снагу и неизбежност природних појава пред којима човск нагонски и узалудно настоји да се уклони. А Симан није онај сваком добро познати, сувише говорљиви и немирни сељак са периферије града, који већ одавно више воли да по сарајевским механама „просипа памет“ него да капа над земљом и имањем. Не, он је одједном постао „именовани Симо Васковић“ који треба у најкраћем времену и најкраћим путем да буде „предведен" шефу сарајевског „редарственог повјереништва“.

И та два човека иду упоредо, приковани ланцем закона, сваки са својим новим мислима и осећањима, и мотре један на другог, испод ока, новим погледом.

Васина главна мисао је у овоме: да ли изгледа онако достојанствено и онолико строго колико је потребно "а једног царског „редарственика“ 2 Он чини све што може, надима се, мршти, растура ногама и размахује сабљом, али стално му изгледа да још није доста и све се боји да испод свег тог аустријског држања не провирује Васо Генго и његова босанска мука и сиротиња, од рођења.

А у Симана није једна мисао. И гневан је на власт и закони цео свет уопште, и задовољан је на неки начин што се опет ковитлац ствара око његове личности и што ће имати прилику да опет товори о свом спору са агом и о својој „прави“, али нарочито је изненађен и поражен Васиним неочекиваним преображајем. Кад се од Васе Генге за тили час направи о во, шта онда може бити од