Наша књижевност

Р, + СПО И ДЕ А ве Берне аеиавни бе су. 55 ан аса па а Ри А ваваа -ажео саде 5 ери

582 Књижевност

других људи» Васо Генго — царевина! Е, човеку дође да пресвисне од гађења, да пљуне на све. И како да опстане и где да бежи и да се склони, ако сваки од ових што пролазе може постати Аустрија»

Али све те мисли устукнуше одједном. Симан се сети да за појассм носи пресавијену молбу, и претрну. Претражиће га и наћи му несрећну хартију, и онда неће моћи порицати своју намеру да сачека надвојводу и да му преда молбу. Стаде да поправља тобоже појас на себи и кад је био већ при крају моста, прислони се сасвим уз ограду као да хоће да се препаше и брзо али невешто избаци хартију преко ограде у воду. (Та сељачка неспретност је јелна од великих слабости у њиховој сталној, час отвореној час прикривеној борби са градом и грађанима).

Хартија се у паду раширила. и плива у' непомичном плићаку. Васо оптрча ограду и са ниског зида скочи у воду која ту није ни до чланака. Али за њим потрча и стиже га Симан. Руке им се помешаше над хартијом која се, онако овлажена, поцепа на двоје.

Кад су се испели на друм, отресајући се од воде и гунђајући, Симан зловољно баци на земљу свој део молбе, а Васо га покупи. И кренуше уз Бистрик.

Васо није скидао ока са сељака. А Симан је дрхтао; и оно мало разума и сва слепа снага у њему, све се претворило у бесни пркос и решеност да се бори и носи са сваком силом. Глух је и обневидео и неосетљив од тог пркоса, и да комад меса откину сад с њега, не би га, чини ми се, заболело. Брзо корача, као да он води, а игра му пред очима Бистрик, многобројни прозори на високој Хендиној кући, у којој је сада „редарство“, блеште и преливају се као вода у коју му ваља скочити па ил' испливати ил' потонути.

__ Чекали су више од сата у дугачком ходнику. Протрчавали су чиновници у цивилу и у униформи, са актима под пазухом, пролазио безброј пута дебели служитељ Пешо: И нико Симана ни слутајно: да погледа, а камоли да му реч каже.

То чекање по полицијским ходницима полиције замори и утуче и прибраније и стрпљивије људе него што је Симан.

По дужини чекања Симан је видео да ће га извести пред самог повјереника. Тога повјереника, опште познатог господина Косту Хермана, зна он и лично, јер је једном већ извођен пред њега. То је било после прве пресуде котарског уреда, у време кад је Симан проводио своју силу. Тада га је повјереник позвао и опоменуо га озбиљно да не напастује Ибрагу, јер то закон не допушта, а