Наша књижевност

554 Е Књижевност

нивоа, дубоке принципијелности и величанствене достојанственоста уз неразрушиво јединство руководства и маса.

За осам година од последње, Пете земаљске а Е 1940, када се Партија, организационо учвршћена, идејно-политички прекаљена, очишћена од непријатељских и штетних елемената и монолитна по пожртвованим свесним кадровима, припремала на отсудну битку, до овог, Петог конгреса на коме Партија иступа као неоспорни и признати руководилац радних маса и народа наше земље, исвршен је историски преображај у нашој земљи, а извршене су и велике промене у свету, подељеном углавном у два табора. У извештајима другова Тита, Ранковића, Ђиласа, Кардеља и Кидрича, каои у неким речима у дискусији, дате су драгоцене анализе и оцене, извршена је неумољиво критична и самокритична смотра линије и постигнућа. Материјал са Конгреса биће за нашу радничку класу и све наше

трудбенике, и за културне раднике окупљене у Партији и Народном фронту, литература од огромног теоретског и практичног значаја, јер ће на њему учити историју и пут наше победоносне Партијепредводнице народа, и оспособљавати се за извршавање свих претстојећих великих, сложених и тешких задатгка у борби за потпуну изградњу социјализма. Извештаји друга Тита и чланова Политбироа пружили су историју наше Партије, њен тешки али славни гут од 1937, када је она у потпуности постала бољшевичка партија са новим руководством, до данас. Материјал са Конгреса показује да је пракса наше Партије-предводнице народа још једна сјајна потврда револуционарне научне теорије Маркса, Енгелса, Лењина и Стаљина, да је правилна и стваралачка примена те теорије на слецифичне услове наше земље уочи рата, кроз ослободилачки рат п у периоду изградње социјализма донела огромне практичне резултате, који се виде у свакој појави наше стварности, да је руковедство наше Партије, верно Совјетском Савезу и учењу ЛењинаСтаљина, учећи се на примеру Бољшевичке партије, повевши народ у ослободилачку борбу која је била помоћ Совјетском Савезу и слободољубивим народима у овом рату, умело да уочава и користи све објективне и субјективне могућности за развијање револуционарне свести, воље и елана маса, тако да је у рату противу фашизма наша земља дала огроман допринос заједничкој борби, а наша народна, револуционарна војска, настала у току борбе, после слома старе војске и државе, могла дочекати ослободилачку Црвену армију као савезницу у већ великим делом створеној новој држави и у заједници с њом довршити победоносну ослободилачку борбу. Непоко-