Наша књижевност

555

Пети конгрес КПЈ

лебљива вера наших трудбеника и читавог народа у Совјетски Савез, у узданицу слободољубивог напредног човечанства, непоколебљив верност предводници напредних снага света, без које у овом рату не би била могућа победа ни ослобођење поробљених народа, — доказ је правилног рада наше Партије и њеног руководства, — јер те вере и те спремности на борбу уз најтеже жртве у другим окупираним земљама није било, или их је биЛо у несразмерно мањим размерима. Оно што су наши народи извршили сопственим снагама у току рата и у борби за изградњу социјализма, уз основну чињеницу постојања Совјетског Савеза и примера социјалистичке револуције са оствареним социјализмом, — истиче још једном шта за радничку класу света и за слободољубиве народе значи Совјетски Савез, колико снаге даје учење марксизма-лењинизма и пример Совјетског Савеза ако руководство у једној земљи уме да правилно води масе.

У извештајима је говорено о идеолошком и културном сектору, а о њему је нарочито говорио друг Ђилас. У том извештају показано је како је, уз какве тешкоће и напоре, савлађујући разне непријатељске тенденције у самој Партији уз непрекидну илегалну борбу пуну жртава против фашистичке реакције у земљи, Партија још уочи рата постала способна да побеђује све препреке и сметње. Партија је још у бившој Југославији, водећи непрекидну борбу против буржоаске праксе и идеологије, ликвидирала разна антимарксистичка и антипролетерска схватања прокријумчарена у напредни покрет, разне врсте троцкизма, ревизионизма, декадентног формализма. На књижевном фронту нарочито је значајна била успешна борба против „Печата“, у коме су се били окупили ревизионисти, анархисти и декадентни формалисти под видом напредности, Партија је успешно радила на окупљању напредних културних радника око Партије и њиховом активирању на линији борбе Партије; она је успешно решавала питање идејности у уметничком стварању, питање марксистичког погледа на уметност; она је постављала и ретлавала питање формирања напредне пролетерске књижевности код нас, и прва поставила и почела да решава питање културног наслеђа. Друг Ђилас каже: „Борба Партије на културном сектору, прије рата, један је од основних разлога што је релативно велики број културних радника учествовао у Народноослободилачкој борби “ ште је већина наше интелигенције остала верна народу у времену од 1941—1945 године,“