Наша књижевност

не = а пијан 4 ИУ у пр У“ ну.

ПЕСМЕ РУКУ

Они своје песме не пишу,

али песме њихове свуда живе. Њиховим песмама људи певају, дишу. Њиховим песмама рађају њиве.

Они крај дивовске пећи — у велике руже пламена разгарају своју љубав за човека.

Они из таме земље, из стена црног камена

ваде светлост за лан нашега века.

Песмом њихових руку тутње машине фабричне, њиховим полетом јуре локомотиве,

песмом светлости ума горе светиљке електричне, песме из бројки њихових ко радост у нама живе.

Пламен из груди њихових пева у мотора хуку, песмом су љубави хлеб наш напојили они, песма њихова гори у братском стиску руку,

песме њихове певају тролејбуси, бродови, авиони.

Они своје песме не пишу, али песме њихове свуда живе.

Њиховим песмама говоре фабрике, рађају њиве. Њиховим песмама људи пева ју, дишу...

~ “

ТОДОР ТОШИЋ