Наша књижевност

ЛИР И о и

Хроника 74 МЕ 615-

„Пустимо машти нек на магли јаши Кроз шуме риђе и поља сиња...'

(„Пустимо машти")

„Године страшног хрвања кад је небо било сумрачно Кад су шуме крвљу у сутонима славу певале..."

(„Не заборави")

ИТЕДИ А

Али има примера где се несхватање наше свенародне борбе још дубље изражава. У песми „Гроб незнаног партизана", Боглић узвикује:

„О, како је оно билог Срљао си без страха за слободом"

или, у песми „Нисмо робови":

„И проћи ће све ово црно и мутно Ломљење срца и свијести..." итд...

У своме стваралачком поступку, А. Р. Боглић, у формалном погледу, често застаје на првом кораку, при најповршнијим ефектима, губећи се на тај начин и у бесмисленој артифисијелности, у игри речима:

»О, рајо,

О робље —

Бијели се широко гробље... Кулук и харач

Вјешала, колац и мач

И лелек гладног камена

Ниче из мрака твојих гробова,

А у праху ђурђевданских трава Поклана дјеца —

Пребијеле погаче крвавих слава!

(„Раја“)

У многим песмама код Боглића нема никакве унутрашње градацијеУ доживљају и осећању или, уколико и постоји, она је изражена исцепкано, неједнако, без унутрашњег ритма, раста и поенте — о чему би се такође могао навести низ примера.

Најмање наведених недостатака у зборнику „Десет година“ садржи циклус „Разговори с ветром“. Иако је и тај циклус прожет романтичарским, преживелим реквизитама и апстрактном, мутном симболиком најзрелији је и формално и идејно, садржајно најјединственији и осећајно