Наша књижевност

ЗА И е е Е

614 : Књижезност

»„»И тако те на углу понекад сретне Неко драго лице или пролазник,

И мислиш — све је то игра случаја

А сам си, ето — закашњели долазник! Или те изненади парола на зиду Исписана нечијом невјештом руком, Нарасте ти срце, пробуди се нада

И гледаш у сунце како клизи луком...“

или песмом „Повратак у Загреб послије седамнаест година“ (из истог циклуса), где се песник пита:

„Куда ћу усамљен сада Крвава свитања реже, Натраг се не може више Стварност мучи и стеже. Угао је остао исти И старо поцрњело дрво, Другови нестали некуд, Коме покуцати првог.

“

Од битног је значаја за најновије стварање А. Р. Боглића његово поетско тумачење наше општенародне ослободилачке борбе 1941—1945, наше револуције, где Боглић поступа слично као са вековном тежњом и борбом народа за слободом и социјалном правдом, карактеришући их општим апстрактним изразом буна. И ту А. Р. Боглић, без потпуне унутрашње саживљености, по инерцији свог површног, олаког стваралачког поступка, ствара неколико реквизита, неколико мутних, скоро мистичних симбола, сводећи тако величину и лепоту борбе наших народа на мере недостојне ње. За тумачење борбе наших народа Боглићу је основни мотив шума, чиме стоји потпуно на линији, у најсрећнијем случају, збуњеног малограђанина: ·

„Бљесну муњом сурова бунтовна јава, Усталасали се гњевом Зелени, зелени лугови..." („Керестинец“)

„Па ипак нитко не угаси бакљу што букти, Велика шума дише, сјенку освете баца..."

(„Тамо на Савској')

„Буна ме шумама води, Идем по кључе слободи." („Затварам врата")

„Одлазим на удаљене планине

Гдје модра тишина купа врхунце..." („Кад битка заврши")

„Пролазниче,

Јеси ли пријатељ или непријатељ

Не иди средином, десно или лијево Шуме се упалиле од вреле крви наше..."

(„Дан за даном")