Наша књижевност

Ма ну

На ~ > ~. ~

и америчких психијатра настао жесток спор. Француски професор Гофје нарочито је отпутовао У Филаделфију да утврди истину. Кад се вратио у Француску, изјавио је да наслушавши се „лечилишне“" музике у једном дому умоболних, лично умало није сишао с ума.

О овоме јављају француске новине „Либерасион".

„УПРАВЉАЈТЕ СЕ ПРЕМА РЕКЛАМИ"

(Књижевни часопис „Џисац и издавач“, који излази у Канади објавио је специјалну „Конзултацију' за младе писце и почетнике који желе да се одаду малој причи и који желе да стекну — што је исто тако врло тешко у условима капиталистичког друштва „уметност“ како да удоме своја дела у штампи. Наводимо неке изводе из тога чланка).

„Једини начин да се човек прогура на тржиште кратке приче састоји се у овоме:

1) Изаберите часопис у коме хоћете да објавите своју причу.

2) Изучите са великом пажњом све чланке без изузетка, приче, повести, рекламе, стихове и илустрације бар у три броја тога часописа. Понављам, изучите. Просто упознавање овде је недовољно. Загризите текст, као школски уџбеник. Читајте га полако, ред по ред, реч по реч, као што се чита наша библија. Један од циљева тога исцрпнога испитивања сваке странице — јесте тражење скривене везе која увек постоји између ма кога чланка; но-

веле, повести или овог и оног рекламног материјала у часопису. Ето, ту је закопан ваш чек. Та веза може бити једва видљива, а-

Књижевност

ли без ње књижевни део нема никакве трговачке вредности.

3) После тога почните писати своју причу. према специфичним захтевима часописа. Потрудите се да прожмете свој мозак тим што, по вашем мишљењу, жели уредник. Нама плаћају за трговачку, а не за уметничку вредност дела.

Часописна књижевност има новчани еквивалент само у два случаја: а) да ли потпомаже закључивању нових и продужењу старих контракта са рекламодавцима; 6) да ли помаже да се очува или повећа број ранијих претплатника. Зато, када се занимате стварањем, погледајте једним оком на свој рукопис, а другим — на пословну клијентуру и претплатнике журнала. Ниски рачун; Блатог Не! Златно дно.

Ако ваша умотворина привлачи претплатнике и рекламодавце, дозвољава вам се да претендујете на какве хоћете књижевне танчине. Пре свега — начините бизнес за издавача, а њему није стало до ваших односа са потомци-

»

ма.

ЧОВЕК И ПАС

Енглески часопис „Рајтер“ прича о неком писцу који је давао приповетке у неки месечни часопис. Незадовољан хонораром који је примао из часописа, предузимљиви аутор се одлучио да „рационализује“ своју „производњу". Јунак једне објављене приповетке био је... пас. Аутор се одлучио да „обнови“ приповетку с тим да би је могао поново штампати. У том циљу је мирне душе претворио пса'у човека, У осталом при-

|