Наша књижевност

Хроника

поветка је остала без промене и „уметник пробирач" је објавио по други пут у другом листу.

(„Литературнаја газета")

БИБЛИОГРАФИЈА СРБИЈЕ ЗА 1947 ГОДИНУ

Изашла је из штампе Библиографија Србије за 1947 годину У издању Уреда за информације при Претседништву владе Народне Републике Србије. Ова књига показује целокупну издавачку делатност у првојгодини Петотодишњет плана у Народној Републици Србији. -

У првом делу књиге су библиографски подаци о књигама, брошурама и другим публикацијама. У библиографији су поред републичких издања обухваћена и издања савезних издавачких предузећа и установа која постоје и делају у Народној Републици Србији. У другом делу књиге је библиографски преглед листова и часописа Народне Републике Србије као и преглед листова и часописа савезног значаја који излазе У Народној Републици Србији.

Циљ је ове библиографије да покаже широким народним масама шта се у Народној Републици Србији учинило у 1947 години на пољу издавачке делатности, ау исто време да помогне даљем ширењу књига у читалачке масе у земљи, затим да послужи као приручник и информатор библиотекама, читаоницама, домовима културе, задружним домовима, на-

родним универзитетима и јавним и културним радницима.

Библиографија је састављена на основу података које је Уред за информације при Претседништву владе Народне Републике Србије примао од издавача у току 1947 године.

Књига садржи 16 штампаних табака (256 страна, формата 59/84), укусно илустрована многобројним клишејима појединих издања књига, листова, часописа итд. Библиографија је штампана у штампарији „Култура" у Београду у тиражу 10.000 примерака — ћирилицом. Цена књизи је 50.— динара. Главни растурач књиге је Државно издавачко предузеће Србије „Просвета“ у Београду.

Прича о кмету Симану од Иве Андрића, коју доносимо у овом броју, ускоро ће изићи у збирци „Нове приповетке“, у издању „Културеу.

Јован Николић, књижевник, је земљорадник. Рођен је 1913 године у Гунцатима, селу близу Београда. Бавио се пре рата земљорадњом; радио као надничар на каменоломима, друмовима, као зиларски и млинарски радник. У рату ступио у посавски партизански одред. Крајем рата био је рањен и изгубио вид и десну руку

Пише песме и приповетке, које тек после рата почиње објављивати у Инвалидском листу, Задрузи, Сељачкој борби и Сељачкој радној задрузи. Сад је написао роман из сеоског живота. Одломак „У каменолому" је из њега.

прати

3 ЈЕ