Наша књижевност
ЗА АВИ АНИ Н И ВА
Е
4644
Књижевност
изазвала племство против себе. Она је поступцима своје обдарене индивидуалности скршила лажне, бесадржајне и убитачне конвенције, жртвовала се и као мајка да се ослободи брака који је за њу без љубави био тежак, принудан и бесадржајан. Велика реалистичка моћ овог романа је и у томе што Толстој читаоца уводи у друштвене, породичне, личне односе и сукобе, у једну драму која потреса смоцијама. Снага сугестије овог уметничког рада је у истинитости, у познавању живота, пуном познавању људске психе, људске осеЋајности и афективности. Толстоју није било потребно да тражи бизарне, особене, сензадионалне типове и ликове, није било потребно да се обраћа психијатрији и психопатологији; у здравим, нормалним и неиздвојеним људима он је нашао особене и особите ликове пуне интересантног и привлачног, задивљујуће лепог и дубоког живота.
У роману су поред Ане Карењине и други ликови веома животни и занимљиви. Ту је и Вронски, богати племић који је љубављу Ане Карењине избачен из уобичајеног колосека племићког каријеризма. Ту је Карењин муж, оличење бирократизма, аутомат, сушта "формалност и у друштвеном, и у породичном, и у личном животу, пример какву празну и механичку личност може да створи друштвена класа на умору. Ту је и поседник ЈЉевин, који је врло близак Толстоју и који претставља другу страну романа, супротстављену „великосветском животу".
У портрету ЈЉевина и у његовим“ тражењима да измири поседника са сељаштвом изразило се оно велико интересовање Толстоја за сеоским животом, оно његово настојање да изглади сукобе између сељаштва и поседништва, да нађе решење и својим моралним кризама. ЈБевин се гади великосветског варошког живота и тражи мир и пут у сеоском газдинству, у реформама и пољопривредног газдинства и' односа са сељацима. Он је реформист, тежи да оргавизацијом угледне економије и добрих односа са сељацима да пример власницима спахилука, великих поседа на селу. Толстој идеализира његов рад на селу, субјективногфе уноси у његове успехе и неуспехе, тежи да пошто пото прикаже његово реформаторство, његове поседничке. уступке сељацима као најбољи и најсрећнији излаз из пропадања племства у паразитском и од земље отуђеном животу племства у граду. Толстој је и ту улазио у друштвену про"блематику Русије после реформи под царизмом, постављао тада
орремншвнен о оу