Наша књижевност

Лав Толстој /

врло актуелна и горућа питања везујући се у њиховом решавању за идеологију патријархалног сељаштва.

Толстој је и у роману „Ана Карењина" као и у другим својим „делима иступао као заступник породице. Породица је код њега велики фактор среће, задовољства, благостања. Осећа се код њега као писца блаженство када је у кругу породице својих личности. Када су у породици односи искрени, истинити, несебични, нормални, он је веома благонаклон, Тешку критику добијају оне породице у ко-

_јима су односи прорачунати, искривљени, извитоперени. А та критика прелази у сарказам и сатиру према онима који својим поступцима вређају и руже појам породице. „Рат и мир" се завршава идеализацијом породичних домаћинских гнезда. А Ана Карењина, п поред пишчевог топлог саучешћа према њеној трагичној сулбини, мора пропасти, јер се отцепила од породице, напустила дете ради свога личног живота. Дирљиви и веома људски бол Ане Карењине као мајке не добија код Толстоја опроштај за испад из породице.

Роман „Васкресење", који је писан деведесетих година прошлог Бека, садржи најизразитије црте оних противречности у раду Тол«стоја о којима је говорио Лењин. Ту је с једне стране веома оштра критика буржоаског друштва, скидање маске с његових најугледнијих ауторитета, са власти, са цркве, са судства, са такозваног друштвеног морала, моћан ударац на хипокризију буржоаске „правде“, на цео буржоаски систем који немилосрдно сече главу човеку из широких народних слојева; с друге стране ту је Толстојева мистична, фаталистичка филозофија о животу, Толстојево нововерско моралисање, дубоко назадно и противно активној борби револуционарних снага —- његово учење о непротивљењу злу.

Он узима за јунакињу романа девојку из широких народних слојева, прати њену судбину која иде линијом~стрмоглава под непоштедним ударцима неправедног и убитачног буржоаског друштвеног система Када је пала у велику дубину, дохватили су је судови, тамнице, изгнанство. Толстој са гнушањем приказује одвратност (буржоаске судске процедуре, која се окоми кад је у питању биће из подвлашћене класе, суровост и дивљаштво полициских власти, окрутност, формализам, ситничарство и бездушност царске бирократије, саучесништво цркве у злочинима над народом. Његов оштар, дубокопроницљив поглед, бачен са великом снагом духа, претресао је оно што је највише мрзео, а то је лаж, лаж која трује, разара, убија, уништава, лаж буржоазије која прождире животе.

2 Књижевност